Posle par godina igranja (samo) FoW-a rešio sam da dam šansu i drugim igrama sa figuricama. Sam FoW je skoro savršena igra i sigurno će još dugo biti primarna igra koju ću igrati. Međutim, FoW ima mana, neke su objektivne a neke subjektivne. Objektivno, partija FoW-a traje oko 3 sata a uz sklapanje i rasklapanje terena treba da odvojim bar 4 sata da bih se igrao. Stolovi su veliki, terena ima puno. Ranije sam sve to lako podnosio ali u poslednje vreme sve teže. Zato sam rešio da sledeća igra koju probam bude jednostavnija, neki skirmish ili tome slično, da može da se odigra na manjem stolu, sa manje priprema pa makar i zadovoljstvo ne bilo toliko. Da za 4 sata mogu da se odigraju 2 partije.
Subjektivno, pravac u koji je FoW krenuo nije po mom ukusu. Meni je jasna logika Battlefront-a da moraju stalno da izbacuju nove i nove proizvode jer oni od toga žive, a što se tiče Drugog svetskog rata, oni su već napravili sve što se može napraviti. Prvi svetski rat mi nije toliko zanimljiv jer je tenkova malo, mada su modeli veoma lepi; Arapsko-Izraelski ratovi su mi neverovatno zanimljivi i sa nestrpljenjem sam ih očekivao samo da bih shvatio da su Egipćani zapravo Rusi `41 sve sa omraženim Hen&Chicks i Т-55 koji ima ROF 1! Neću. Onda dolazi Team oni što su istrebili Indijance gde sam već očekivao najgore i nisam mnogo pogrešio jer i T-72, koji ima automatic loader, ima ROF 1. (Inače, francuski AMX u Fate of a Nation sa automaic loader nema penal To Hit kad se kreće i može da rerola promašaje!) Neću i neću.
Uh, sad mi je malo lakše kad sam se ispraznio. Sagu sam izabrao iz nekoliko razloga koje ću pokušati da poređam po važnosti.
1. Tri moja bliska saborca su mi gotovo istovremeno spomenuli ovu igru. Posle iskustva koje sam stekao sa FoW shvatio sam da je najvažnije da imam sa kime da igram neku igru. Pored toga, primetio sam da su i nekim mojim učenicima zasijale oči kada sam spomenuo Vikinge jer su se primili na istoimenu seriju. To je još potencijalnih igrača.
2. Figurice, kompletnu armiju, dobio sam po veoma povoljnoj ceni i time završio ulaganja u ovu igru. Što se ulaganja tiče, jasno je da je FoW rupa bez dna. Vikinge sam kupio i nemam ništa protiv jedne takve mainstream armije. Nikakve emocije me ne vezuju ni za jednu frakciju u igri tako da mi je svejedno. Opet, kod FoW-a to nije tako, nije bilo druge nego da vodim Ruse a mislim da su oni teški za početnika i koncepcijski i finansijski.
3. Dopada mi se da bojim veće figurice. Unazad, više od tri godine, bojim zrna graška i sad mi se zaista boji nešto veće.
4. Pročitao sam pravila i dopala su mi se. Zbog komandne table i specijalnih kockica, pravila ne liče ni na jednu drugu igru sa figuricama koju sam do sada video.
Sad ostaje da obojim figurice i možemo da igramo!
Dule
Nema komentara:
Objavi komentar