Kolima do Rusije za Dan pobede, maj 2016. (Moskva, Borodino, Minsk, Brest)

SLIKA 01 - T-90 moj omiljeni tenk na paradi

napisao Dule

Ovo putovanje je, u mislima, pripremano nekoliko meseci, ali je na kraju sve ispalo dosta drugačije i verovatno mnogo lepše nego što je iko od nas mogao da zamisli. Nas sedmorica ljudi iz Vršca rešili smo da  prisustvujemo 71. Paradi pobede u Moskvi, 9. maja 2016. godine.
Iz Vršca smo krenuli sa dva automobila 6. maja u 19:30. Do Rusije i nazad prešli smo oko 5300 km. Imali smo puno awantura, a ja ću u ovom kratkom prikazu opisati samo čletiri glavna mesta i događaja koja smo obišli. Put je bio dug, išli smo preko Mađarske, Slovačke i Poljske. Interesantno je da nismo poneli navigaciju (greškom) ali smo ipak uspeli da nađemo sva mesta koja smo želeli da obiđemo i da uvek stignemo na vreme. Puno nam je pomogao jedan naš kamiondžija Sreten, koji nam je doneo sreću, a koga smo slučajno sreli u Poljskoj,  jer nam je objasnio kako da se snađemo u Moskvi i oko nje. Stigli smo u Sergijev Pasad, manastir u kome smo prenoćili posle ravno 50 sati puta. Prvu noć, kroz Mađarsku, nismo spavali jer smo se menjali za volanom, a sledeću noć smo spavali u jednom hostelu na autoputu M1 u blizini Minska.

 SLIKA 02 - Cela ekipa na okupu. Brestka tvrđava. U pozadini T-44 i T-34/85

SLIKA 03 - Za volanom kroz Belorusiju. Inače me je teško naterati da vozim i do Pančeva što je 80 km od Vršca ali ovaj put nisam želeo da se izvlačim jer su već svi bili umorni

 

SLIKA 04 - Naš prvi susret sa Belorusijom. Restoran "Traktir" u Brestu i "izložba" sovjetskih oldtajmera ispred restorana

Ponedeljak 9. maj Moskva, Vojna parada
Ustajemo rano, oko pola 5. Kola smo ostavili parkirana u manastiru gde smo prespavali  jer nam  u Moskvi zbog gužvi ne vrede mnogo. Idemo brzim vozom do Moskve do najbliže stanice metroa (Komsomoljskaja), a odatle do metro stanice Arbatskaja (Kino hudožestvennij teatr). Metro nas oduševljava svojim brzinom i lepotom, nema čekanja, vozovi samo jure. Ove godine Parada je malo promenila maršrutu i posle savetovanja sa Aljošom, mojim prijateljem iz Moskve, rešili smo da tu dočekamo tehniku koja će proći pored nas odmah posle Crvenog trga. Važno nam je da stignemo rano, da zauzmemo mesto što bliže putu. Pošto smo stigli gotovo prvi, stajemo odmah kod ograde u prvi red. Kakva sreća! Mesto je odlično, ostaje nam samo da čekamo tri sata i još malo više...
Čekanje nam ne pada teško. Odmah smo se sprijateljili sa ostalim gledaocima, lepo smo se ispričali o svemu i svačemu pa mi je tri sata proletelo. Mi se grčevito držimo  ograde dok nam dolazi reka ljudi. Već sada možemo reći da je naš pohod u potpunosti ispunio očekivanja.
Prolaze autobusi sa vojnicima koji učestvuju na Paradi, mašemo im i oni mašu nama. Prolaze limuzine kojima se vozi ministar odbrane, znamo da će uskoro krenuti i tenkovi. Konačno dolaze, vičemo „URAAAAAAA, URAAAAAAAAAA, URAAAAAAAAAAAAAAA“. Kakvo oduševljenje! Presrećni smo. Slikamo  mobilnim telefonima, fotoaparatima; u jednom trenutku prestajem sa slikanjem i samo gledam i uživam: Armata, Topolj, T-90, razna vozila na bazi Armate. Kakva divota! Asfalt se trese dok prolazi tehnika, povremeno neko svirne sirenom, a sirena zatrese okolne zgrade. Kakvo oružje, takva i sirena!
Kada se završila Parada krećemo prema Crvenom trgu ali ulice još uvek nisu razblokirane. Sledeći događaj je „Besmertnij polk“ kada Moskovljani izlaze na ulice sa fotografijama svojih predaka koji su učestvovali u Velikom Otadžbinskom ratu. Ljudi svih uzrasta nose fotografije svojih predaka, meni se čini da ih ima milion.  Usput šetamo Tverskom koja je divno ukrašena, narod se raduje, proslavlja praznik.
Uveče smo se popeli iznad jezerceta u Sergijevom Pasadu, jer čekamo vatromet. Širom Rusije uveče je vatromet za Dan pobede. Kakva je to divota, iznad manastira vatromet u trajanju od 12 minuta!  „URAAAAAAA, URAAAAAAAAAA, URAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA“ Gledamo i uživamo.
Tu noć prvi put ležemo i spavamo u normalno vreme, umorni ali presrećni. Ovaj put bili smo tihi, nismo želeli da uznemiravamo komšije i domara. Ostvarili smo cilj svog putovanja, sve ostalo što uspemo da vidimo narednih dana je  šlag na torti.

 SLIKA 05 - Topolj. Gađa bilo koju tačku na planeti. Nuklearne bojeve glave.

 

 SLIKA 06 - Manifestacija "Besmrtni puk"

 

 SLIKA 07 - Jedan "selfi" dok čekamo tenkove

 SLIKA 08, 09 i 10 - Građani Moskve posle manifestacije "Besmrtni puk"

 

SLIKA 09

 

 SLIKA 10

SLIKA 11 - Kolona T-90 Asfalt se treeeeeeese

 

 SLIKA 12 - Kolona novih borbenih vozila pešadije na bazi Armate

SLIKA 13 - Nova samohodna haubica Hrizantema

SLIKA 14 - T-14 Armata. Tenk najnovije generacije, prvi put prikazan na Paradi 2015. godine

Sreda 11. maj Borodino
Posle dva dana u Moskvi krenuli smo kući. Posle pređenih oko 200km od Moskve naišli smo na tablu „Borodino“ i rešili smo da odemo i do mesta gde se odigrala čuvena bitka protiv Napoleona. Bili smo svesni da nam za to treba najmanje dva sata ali prilika je bila jedinstvena. Kada ćemo opet biti u prilici kolima da dođemo u Rusiju? Na putu do muzeja i glavnog spomenika videli smo veliki broj manjih spomenika od kojih svaki ima određeno značenje. Kako je u bici učestvovao, za to vreme, nezamislivo veliki broj vojnika, tako su se pojedinačne manje bitke i čarke vodile na ogromnom prostranstvu od oko 100 km2.
Glavni spomenik deluje impozantno, i samo njega posmatrajući, možemo naučiti puno o toj bici. Napoleon je na Rusiju krenuo sa preko pola miliona vojnika. Svega polovina bili su Francuzi, ostatak su bili Španci, Portugalci, Nemci, Austrijanci, Švajcarci, Poljaci i mnogi drugi, pa se ukupno u Napoleonovoj vojsci govorilo 20 različitih jezika. Napoleon je, kao i uvek do tada, želeo da jednom odlučujućom bitkom dobije rat. Kutuzov je to znao i zbog toga se neprekidno povlačio pružajući samo manji otpor kako bi što više usporio Napoleona. Ipak, kada je Napoleon došao blizu Moskve, ruski car Aleksandar je odlučio da se čast Moskve mora braniti oružjem, iako su već bili spremni da napuste Moskvu. Tako je došlo do čuvene Borodinske bitke, u kojoj su se obe strane borile tako da su zaslužile pobedu. Gubici su bili ogromni na obe strane.  Rusi su odlučili da napuste Moskvu i prepuste je Napoleonu, koji je 2. septembra 1812 ušao u Moskvu. (Ovaj podatak je bitan jer se obično kaže kako je Napoleona zaustavila zima, a 2. septembra nije zima čak ni u Rusiji!). Napoleonova vojska je palila i pljačkala Moskvu mesec dana, posle čega je Napoleon odlučio da se vrati u Pariz. Tek sada ruska vojska, u povoljnijim uslovima za nju, počinje da goni Napoleona preko cele Evrope. Marta meseca 1814. godine ruski car ulazi u Pariz a Nepoleon biva uhapšen.
Muzej je, za ruske pojmove, relativno mali, ali ima veoma lepih eksponata. Sačuvana je kočija Kutuzova. Ima dosta uniformi i naoružanja iz tog vremena koji deluju kao da su dečiji. Toliko su ljudi pre samo 200 godina bili manji nego danas da je to prosto neverovatno. Interesantno je da tada čizme nisu pravljene posebno za levu i desnu nogu, pravljene su čizme koje su vojnici obuvali bilo na desnu bilo na levu nogu. Meni je interesantan uređaj „Sunčani sat sa ružom vetrova koji služi kao kompas“. Voleo bih da znam kako to funkcioniše. Kutija sa hirurškim priborom deluje jezivo, jer dominiraju testera i veliki nož.
Na istom mestu je tokom Drugog svetskog rata bila i čuvena Možajska linija odbrane kod koje se Crvena armija nadala da će zaustaviti prodor fašista prema Moskvi. Od Možajske linije ostali su do danas rovovi i betonske utvrđene tačke. Ni tada Rusi nisu uspeli da zaustave osvajača na tom mestu ali su 4 godine kasnije Crvenoarmejci ušli u Berlin.
Posle Borodina uspeli smo da se relativno lako i brzo vratimo na put za Minsk. U Minsk stižemo kasno uveče. Već na prvi pogled Minsk nam se jako dopao. Pošto su ga fašisti tokom Drugog svetskog rata gotovo u potpunosti porušili, Minsk je sagrađen iznova. To je danas savremen grad sa širokim bulevarima. Posle malo lutanja uspevamo da nađemo jedan hostel ali u njemu ima samo tri mesta mada su nam na recepciji odmah pronašli još mesta u drugom hostelu. Pošto nismo želeli da se razdvajamo, a već je bilo kasno, pitali smo jednog taksistu za pomoć i on nam je savetovao da se parkiramo ispred jednog velikog tržnog centra i tu u kolima prespavamo. U kolima nije bilo baš udobno ali smo bili veoma umorni i kada smo  izuli obuću momentalno  smo čvrsto zaspali.

 SLIKA 15 - Sa glavnog spomenika u Borodinu. Koga je sve vodio Napoleon kod Borodina...

SLIKA 16 - Diorama "Borodinska bitka". Ruski položaji su osvbetljeni zelenim lampicama a francuski plavim. Ima puno figurica koje su sitnije čak i od 1/100...

 

 SLIKA 17 - Čudan uređaj koji mi je privukao pažnju: kompas, ruža vetrova i peščani sat

 

 SLIKA 18 - Ovako ja pamtim Borodino. Centralni spomenik. Vide se i rovovi Možajske linije iz Drugog svetskog rata

SLIKA 19 - Eksponati u Borodinskom muzeju

 

SLIKA 20 - Eksponati u Borodinskom muzeju

 

SLIKA 21 - Borodinski muzej spolja gledan. Vidi se puno topova sa obe strane. Na ruskim topovima otisnuto je "A" kao Aleksandar a na francuskim "N" kao Napoleon

SLIKA 22 - Ruske vojskovođe u Borodinskoj bici. Sa glavnog spomenika u Borodinu

Četvrtak 12. maj Minsk, Vojni muzej
Kada smo se probudili, pokrenuli smo automobile i krenuli u centar Minska. Parkirali smo se u samom centru na svega dvestotinak metara od rezidencije predsednika Republike! Meni je bilo veoma neobično da tu možemo da se parkiramo pa sam čak pitao i policajca da li je dozvoljeno parkiranje. Bilo je dozvoljeno i besplatno što je čak i u Vršcu nezamislivo. Belorusija je veoma uređena i čista zemlja. Minsk mi se jako sviđa i nadam se da ću ga ponovo posetiti. Neko grubo poređenje bilo bi da je Minsk jedan ogroman Novi Sad. Prošetali smo malo po centru,  videli  T-34 kako krasi sam centar grada i Trg republike. Zamolio sam jednu prolaznicu da pozove Mihaila- Mišu  iz beloruske reprezentacije FoW i on je došao za dvadesetak minuta pa nam je u narednih nekoliko sati pokazivao centar Minska. Njegova dobra volja bila je dragocena jer bismo inače samo lutali po centru, nasumično gledali ali ne bi znali u šta gledamo. Na kraju šetnje odveo nas je u vojni muzej koji je apsolutno fantastičan.
Muzej je veoma veliki, savremen i ima veliki broj eksponata. Posebno dramatično je na samom ulazu gde jedan „rani“ T-34 ide na taran sa Pz III. U muzeju postoji velika klasična postavka sa naoružanjem, uniformama i masom materijala za čitanje i uživanje ali i dosta maketa, diroama i interaktivnih priloga. Muzej obavezno treba da vidi svako ko se nađe u Minsku. 

 SLIKA 23 - Jatagan koji je Josip Broz Tito poklonio sovjetskom generalu Parahneviču

 

 SLIKA 24 - Mogu se videti uniforme i odličja mnogih sovjetskih generala

 

 SLIKA 25 - Jako interesantan eksponat. Top sa tenka T-26 skinut i postavljen na točkove da služi kao "pravi top". Napravili su ga beloruski partizani 1941. godine.

 

SLIKA 26 - Omiljena SU-100 (Cat Killer, AT 16, šta reći)

 SLIKA 27 - U Minsku. U pozadini se vidi kupola vojnog muzeja

SLIKA 28 - Miša i ja kod jedne od diorama u muzeju

 

SLIKA 29 - Minsk je prelep grad...

 

SLIKA 30 - Trg republike u Minsku ukrašen je svečarski

 

SLIKA 31 - Miša i ja u šetnji Minskom

 

SLIKA 32 - Još jedna panorama Minska

 

 SLIKA 33 - Taran T-34 na PzIII. Ovaj momenat je prikazan na jednoj kutiji Zvezdine igre "Tenkovske bitke"

 SLIKA 34 - Kao da su ga sada dovezli..

 

 SLIKA 35 - Makete nemačkih aviona. Mislim da su u razmeri 1:4

 

SLIKA 36 - U ruskim muzejima ovo je čest način prikazivanja eksponata. Trodimenzionalna umetnička slika kombinovana sa pravim objektima ispred slike. To je postojalo mnogo pre kompjuterske 3D grafike.

Petak 13. maj Brestka tvrđava
Ali pre nego što smo krenuli kući ostalo je da pogledamo još jednu znamenitost- Brestsku tvrđavu heroja. Brestka tvrđava je prvi objekat koji su napali fašisti tokom Barbarose. Hitler je očekivao da će tvrđava pasti za dva sata. Ona je podvrgnuta masovnom avio i artiljerijskom bombardovanju a zatim su je napali tenkovi i pešadija.
Međutim, poslednji Crvenoarmejac je pao tek posle 32 dana. Ona je ostala simbol nepokolebljive borbe sovjetskog naroda protiv fašizma. Tokom okupacije veliki broj ljudi bio je zatočen i streljan u ovoj tvrđavi koja je služila kao zatvor. Ogroman broj Belorusa je stradao tokom okupacije - preko 2,5 miliona, uglavnom civila. Spomenik i večiti oganj deluju zaista impresivno i meni je veoma drago što smo uspeli i ovo mesto da obiđemo. Tu sam uživo video i tenk T-44 koji ranije nisam imao prilike da vidim. On se u evolotivnom nizu nalazi između T-34, sa kojim deli skoro identičnu kupolu i top, i T-54/T-55 koji su od njega nasledili telo tenka. Malo smo išli okolo jer nismo našli glavni ulaz. Opet je krivica naše skučeno shvatanje prostora. Pri tome smo pokvasili noge ali smo svejedno bili presrećni.

 SLIKA 37 - T-44 nalasledio je kupolu i top sa T-34/85 a hodni deo je nov i kasnije je iskorišćen za T-54/55

 

SLIKA 38 - Spomenik zaštitinicima Brestke tvrđave i moji prijatelji kod večnog ognja

 SLIKA 39 - Spomenik "Žeđ" sa leve strane citadele. Vodovod je stradao još u prvom danu rata i branioci tvrđave, žene, deca i ranjenici ostali su bez vode. Reka je bila pod stalnom vatrom neprijatelja. Branioci su bili izmučeni žeđu

SLIKA 40 - Kasnije tokom rata tvrđava je služila kao tamnica. Za Dan pobede žitelji Minska kače georgijevske lente na prozore ćelija

 

 SLIKA 41 - Izlaz iz kompleksa "Brestka tvrđava"

 

SLIKA 42 - Ukazom Prezidijuma vrhovnog sovjeta SSSR, Brestkoj tvrđavi dodeljeno je počasno zvanje "Tvrđava heroj"

Dva dana kasnije, nas sedmorica okupili smo se u kafani, gde nam je gazda puštao ruske pesme, a na velikom televizoru su se smenjivale slike sa našeg putovanja. Bili smo srećni i setni, zajedno smo proživeli toliko toga za samo nedelju dana.

Time završavam ovaj kratak opis naših avantura.