Odigrao i napisao Dule
U davna, pradavna vremena, igrao sam Diplomatiju sa Dorianom i još 5 drugara na kompjuteru Commodore 64. Bio sam potpuno fasciniran ovom igrom, u mislima sam je igrao danima a kući se nisam odvajao od atlasa. Crtao sam karte, pokušavao da predvidim poteze ostalih igrača u igri. Igranje ove igre pamtim kao jedno predivno iskusvo. Diplomatiju bih uporedio sa šahom. Osnovne premise igre su veoma jednostavne ali za dostizanje majstorskog nivoa potreban je ogroman trud i talenat. Poželeo sam da se ponovo okušam u diplomatiji, ovaj put preko interneta.
Slika Diplomacy pocetak
Na sajtu http://www.playdiplomacy.com/ postoji sve što je potrebno za igru. Igranje je besplatno, tamo se mogu pronaći saigrači, a sam mehanizam igre je izuzetno lep i jednostavan – karta Evrope sa podeljenim provincijama. Dovoljno je mišem izabrati provinciju i naređenje za tu provinciju (vojsku ili flotu) - sve ostalo program radi sam. Treba biti oprezan jer, kao i u stonoj varijanti, kompjuter prihvata besmislene naredbe kao što je recimo MOVE Moscow to Naples. Ovakve naredbe se ne mogu izvršiti nego jedinica Moscow izvršava naredbu Hold.
Odigrao sam jednu partiju Diplomatije na internetu. Trajala je mesec dana i nismo je završili, odnosno završila se kao DRAW. Slučajnim izborom sajta dobio sam da vodim Tursku. Ušao sam u Mentor game sa mentorom i još 6 početnika što bih svakom početniku preporučio. Mentor može da se pita za neki uopšteni savet šta uraditi, kako igra funkcioniše i sve vreme nadgleda naše međusobne prepiske. Sam Mentor nije igrač u ovoj igri.
Problem je što se 4 početnika povuklo iz igre kada su stvari krenule loše po njih. Mentor je uspevao da u prvo vreme nađe zamene za ove igrače. Zamenu su činili iskusniji igrači. Prvo je otišla Austrija, mislim da se radi o nekom momku iz Srbije koji studira u Austriji što je baš neobično. Nekako sam sa njim odmah zaratio... Kada se on povukao iz igre na njegovo mesto je došao iskusan igrač ali to nije bilo tako strašno jer sam se inače naoštrio na Austriju. Engleska “početnik” je igrala vrlo slabo, mada je pukim slučajem uspela da uđe u St. Petersburg što je bilo vrlo važno za dalji tok partije. Francuska se brzo iskrcala u Englesku. Nemačka je dobro stajala, okrenuta ka severu i prema Engleskoj sa kojom je izgleda bila sukobljena. Ozbiljan disbalans je nastao kada su u jednom potezu zamenjeni Engleska i Nemačka. Dolaskom novih igrača Engleske i Nemačke koji se sa sajta znaju od ranije oni sklapaju savez, uključuju u to i Franckusku koja se povlači iz Engleske i kreću na Rusiju sa kojom sam ja u savezu, ali i u strahu, jer sam dopustio da ostave flotu u Crnom moru.
Ja sam pokušavao da uspostavim dobre odnose sa Francuskom po liniji “početnika” protiv “veterana” i ne znam da li bi do kraja u tome uspeli. Nemačka mi je poslala jedno pismo čiji mi se ton nikako nije dopao pa sam uzvratio istom merom (ako ne i malo jače). Do kraja sam morao da se izvinjavam Nemačkoj i Mentoru jer sam Nemačku optužio (samo u intimnoj prepisci sa njim, nigde zvanično) da se uortačio sa Engleskom jer tog igrača zna od ranije. Na sajtu je to vrlo ozbiljna optužba pa je on reagovao još jače i bio sam upozoren od strane Mentora da to ne smem ni u privatnoj prepisci da napišem Nemačkoj. Ipak, ostaje činjenica da se tok igre potpuno promenio ulaskom ove dvojica a Francuska je iz meni nerazumljivih razloga napustila Englesku. Naravno, njihovo opravdanje je da je savez Rusije i Turske, takozvani juggernaut, toliko jak, da svi ostali igrači moraju da obustave svoja neprijateljstva i krenu na ovu dvojicu. Možda to i jeste tako ne znam.
Sa “novom” Austrijom i “starom” Italijom imao sam veoma dobru prepisku ali sam ih u jednom potezu obojicu “izdao” i time je prepiska prestala. U tom trenutku to mi se učinilo kao dobra ideja jer sam u jesen uspeo da u brzom manevru obojici istovremeno preotmem po jedan Supply centar. To mi je omogućilo da sagradim dve nove vojske a oni su morali po jednu da unište. Pri tome, njih dvojica su bili u lošim odnosima jer je u prethodnom potezu Austrija na prevaru uzela Veneciju Italiji pa nisam očekivao nekakvo savezništvo protiv mene.
Slika Kad sam bio mlad
Partija je prekinuta onog trenutka kada je i Rusija poželela da izađe iz igre. To je bio već četvrti igrač početnik. Mentor nije mogao da nađe zamenu, a i kada bi je našao bilo bi već 4 veterana protiv 3 početnika u igri. Jedan potez su predvideli “Civil disorder” za Rusiju što je značilo da sve ruske jedinice imaju naredbu “Hold” pa se relativno lako mogu osvojiti njihove teritorije. Međutim, Francuska i Italija od toga nisu mogle imati koristi, pa sam podržao predlog Francuske da se ide na DRAW iako nisam uopšte stajao loše, imao sam 7 jedinica kao i Nemačka, moćnu flotu i vrlo moguć tešnji savez sa Francuskom (sa Rusijom sa već bio u savezu pre njegovog odlaska iz igre).
Čiitava koncepcija je veoma dobra ali nije bez mana. Mogu da navedem to da je poslednji potez proleteo i da mentor nije pravovremeno i javno obavestio sve igrače o tome šta se dešava. Npr. Francuska i ja smo bili za to da produžimo igru ali da recimo dve godine niko ne dira Rusiju koja se povukla iz igre (ima takav scenario sa Italijom kad se igra u 6 igrača). Ja sam svoj poslednji potez tako odigrao da ne diram u ruske provincije mada sam mogao da idem na Sevastopolj i Rumuniju. Ispalo je da drugi nisu tako postupili, oni koji su moglu jednostavno okupirali ruske provincije.
Slika Diplomatija Kraj Draw
Rečeno nam je da DRAW ne može da nastupi pre 1905 a onda je ipak brže bolje nastupio 1904. Za nekoliko noćnih časova dok sam spavao izdešavalo se toliko toga da bih ujutru jednostavno video da je moja igra završena! Generalno, igra ima puno pauza, potezi traju dugo, barem u igri sa mentorom, a svaki izlazak nekog igrača pretvori se u dvodnevno odlaganje poteza.
Druga vrsta problema su pitanja subjektivne prirode i nisu vezana za ovaj sajt. Ovi problemi postoje u meni sigurno a vrlo verovatno i u ostalim igračima, koliko god veterani pričali o tome kako “toga kod njih nema”. Ja sam nekako jedva čekao da mi Rusija predloži savez. Mogu i ja da kažem da je savez Rusije i Turske mnogo jaka stvar i da sm zato to prihvatio ali ko me poznaje zna da to nije jedini razlog. Drugo, daleko su mi bili “simpatičniji” početnici kao i ja nego veterani, pa sam po toj liniji tražio saveze što opet nije u redu za mehaniku igre. Želeo sam da preotmem Srbiju od Austrije po svaku cenu. Ovo sam uspeo jer sam bio neverovatno drzak i okolnosti su se sklopile ali moglo je da ispadne sasvim drugačije i to bi me skupo koštalo.
Izlazak igrača iz igre kada im krene loše je ozbiljan problem. Kada su došli “nova” Engleska i “nova” Nemačka to više nije bila ista igra. Istina, možemo i to tumačiti kao pobedu nekih novih na izborima ili državni udar i promenu politike te zemlje. Promena jednog igrača nije strašna međutim promena više igrača je već diskutabilna.
Igrač koji nema šanse za progres nema ni volje za igru. To se ovaj put desilo sa Italijom koja bi za potez ili dva sigurno nestala sa mape. On je bio bezvoljan i nezainteresovan.
Mislim da ću sada napraviti pauzu od Diplomatije. Koliko god smešno zvučalo, prilično sam iscrpljen jer sam igru doživeo dosta emotivno. Često mi se dešavalo da nalazim glupe izgovore da ostanem budan do posle ponoći (tada se prelazi u sledeću fazu igre i mogu da vidim kako sam napredovao) a onda sam ujutru umoran išao na posao. Igra je veoma spora ali užasno napeta i mislim da treba da se odmorim neko vreme...
Nema komentara:
Objavi komentar