utorak, 29. studenoga 2016.

FoW turnir u Beogradu (GamesCon 26-27 novembar 2016)




Dugo priželjkivani LW turnir u 1625 poena. Pripreme za ETC, onih koji tamo idu. Planirao sam da ovo bude jedan divan vikend proveden u igranju sa prijateljima. Trebalo je da dođu Tom i Ivan iz Zagreba, čekao sam prijatelje iz Rusije. Sam turnir bio je odličan i bez greške ali mlađa ćerka dobija osip, ja dobijam dijareju i mučninu, verovatno na nervnoj bazi i to mi kvari doživljaj.
Petak je bio rezervisan da Milan i ja sačekamo prijatelje iz Rusije, Aleksandra i Filipa i da se vidimo sa drugovima iz Slovenije: Milčijem, Primožom i Peterom. Sve je ispalo odlično, obišli smo odmah muzej vazduhoplovstva, jer nam je tu kod aerodromske zgrade, slikali se i uživali u eksponatima.
 

Zatim smo požurili do Kalemegdana jer smo hteli pri dnevnom svetlu da pogledamo eksponate tenkova iz Drugog svetskog rata. Tu smo se našli sa Slovencima i onda smo zajedno ušli u Vojni muzej. Postavka je interesantna i sedimo tu do 17 časova do zatvaranja muzeja.

Pošto smo svi gladni rešili smo da odemo do kafanice da jedemo. Večera je ukusna i obilna, slikamo se da pozdravimo Toma. Žao nam je što nije sa nama. Posle toga šetamo da lakše svarimo hranu, odlazimo na neko pivo. Pravo igračko druženje.

Sutradan dolazimo u Halu 2 beogradskog sajma. Vidim da ima jako puno sveta ali sad je prioritet igra, razgledaću u pauzi između partija. Prvu partiju igram protiv Milana.

Polovinu partija u životu sam verovatno odigrao protiv Milana ali šta da se radi. Milan vodi ruske tenkove hrabro i sa umećem. Ja vodim partizane. Lista nije turnirska (ili barem to nije u mojim rukama) ali sam je sa ogromnim zadovoljstvom bojio i želim da igram sa njom. Misija je Surounded, Milan sve svoje vodove stavlja sa jedne strane, samo jedan vod T-34 sa druge.
Ne boji se mog Šturmovika, stavlja tenkove gusto i odmah ulazi u 16 inča.

Nemam čime da ga gađam sem Šturmovikom koji uništava dva tenka i jedan ili dva bejluje. Ipak moji partizani rešeni su da brane svoju rodnu grudu.

U partiji postoji nekoliko blistavih momanata sa moje strane. U jednom trenutku otvaram vatru sa svojim T-34 iz šumice i uništavam dva Milanova T-34 a jednog bejlujem.

Bez obzira na to, Milan u sledećem potezu juriša tenkovima na moje partizane, ja prolazim tenk teror, udaram Milanove tenkove, on baca dve jedinice i uspevam, da zarobim tri tenka, Milan baca za moral i taj vod odlazi sa table. U pravom ratu, moji partizani bi se sada povukli jer su potpuno oslobodili jednu stranu table pa bi otišli na pozicije koje bi im omogućile da nastave borbu u za njih povoljnijim uslovima, u za njih povoljnije vreme, ali ovo je igra i oni moraju da ostanu tu da čuvaju objektive. Ratna sreća se okreće na Milanovu stranu, sada mnogo bolje baca kockice, muči se sa mojim malim topićima ali potez po potez uspeva da ih uništi, tanji moju pešadiju i kreće u juriš. Skoro da sam uspeo da uništim još jedan vod Ba-64 ali Milan sklanja poslednji preostali model iza šume daleko od mene. Pokušao sam nekoliko puta juriš udaljenim vodom partizana na vod SU-100 ali partizani tamo ne uspevaju da udare na 5+ a kasnije ne prolaze Tank Terror. Milan dobija partiju sa 5:2, ja malo zveram uokolo da vidim šta ostali rade.

Posebno mi je drago što su na turniru dva moja bivša učenika Dejan i Danijel, oni igraju sve bolje i bolje. Na kraju turnira završavaju bolje plasirani od mene, što mi je posebno drago. Kada učenici prevaziđu učitelja znači da ih je dobro naučio.

Posle partije malo se muvam po hali 2. Na tri i po sprata ima raznih dešavanja. Uglavno se omladinci igraju na kompjuterima ali ima i karata, stonih igara, svega i svačega.
 
 

Drugu partiju igram protiv Bojana. Misija je Dust Up.

Bojan vodi tenkovsku listu sa tri KT, i ja nekako očekujem da me napada. To se ne dešava jer Bojan igra veoma oprezno pa u nekom trenutku odlučujem da ja napadnem njega. Ili barem da pripretim. Smešno je, jer za napad imam vod conscript pinovane pešadije protiv njegovih KT, AA i pešadije. Posle čujem kako je poenta Dust Up-a sačuvati svoje objektive. Ja sam svoje objektive sačuvao. Ali to u startu vodi nerešenom rezultatu što nije u interesu ni Bojanu ni meni. Na kraju gubim 6:1 jer nisam ubio ni jedan vod. Izgubio sam jer sam pao četni moral. Blistavi trenutak u ovoj partiji bio je sledeći: Svojim T-34 izlazim iz zaklona i uništavam jedan AA, doleću dva Šturmovika rešena da unište KT ali preostali AA uspeva da uništi jednog Šturmovika. Bez obzira na to i na reroll, jedini preostali Šturmovik ubija KT, nažalost to je 2inC pa ne dobijam bod za ovu brilijantnu akciju. Bojan je bio pažljiv saigrač i zasluženo je pobedio.

U ovoj partiji smo propustili da prodiskutujemo detaljno teren. To je dovelo do izvesnih zabuna. Ja sam mislio da se kroz vagone i lokomotivu ne vidi ništa (tako smo dogovorili na početku partije) ali je Nemanja rekao da se kroz voz vidi konsilano i da tako piše u knjizi. Ja to nisam uspeo da nađem. Ovaj voz nije neprijateljska/prijateljska jedinica nego teren, po meni validan kao i kuća npr. Isto tako postavilo se pitanje koliko se vidimo kroz srušenu zgradu na sredini terena. Ovo je još jedan nauk da se mora veoma pažljivo prodiskutovati teren pre početka partije.

U pauzi malo opet razgledam okolinu. Pored nas se igra nekakv istorijski Warhammer (Rimljani i neki drugi?), dok se nekolicina ljudi konstantno maklja mačevima. Tu čak ima i povređenih, priča se o slomljenim prstima a medicinska služba konstantno ih obilazi.
 

Uveče smo opet išli da jedemo i pijemo pivo ali meni zbog dešavanja kod kuće već nije bilo ni do jela ni do pića.

U nedelju se igrala treća partija po misiji Couldron. Dopalo mi se na ovom turniru što nismo igrali isključivo misije sa ETC. U proteklih godinu-dve stalno su se vrtele iste misije što definitivno osiromašuje igru. Couldron igram protiv Borisovih nemačkih tenkova. Po mojoj teoriji u trećoj partiji igrač igra protiv igrača veoma slične veštine. Sada imam šansu da pobedim. Postavljam tri voda pešadije oko crkve. Otac kombata (komesara bataljona) je nekada bio sveštenik u toj crkvi. Postavljam tri voda pešadije i jedan vod malih AT topića 45mm na obod šume.

Borisova taktika je u suštini ispravna. On svim tenkovima kreće na jedan objektiv dok nebelima pinuje pešadiju.


Međutim greši u tome što ide sa tri tenka u assault na tri moja topića. Nemci imaju slab bok i moji topići ih uništavaju ili u defensive fire ili u assaultu. Tu sam izđidao Borisa jer sam AT topovima gađao (assault) u njegove bokove sa ROF 3 a trebalo je samo sa ROF 1. Ovo nismo znali ni on ni ja kako tačno ide, pa smo bacali kockicu da to rešimo kako savetuju u knjizi u takvim situacijama. Tenkove sam uništio i to je bio jezičak koji je vagu pomerio na moju stranu. Poruka Battlefrontu od mene: Ne dirajte ništa u V3 sem assaulta koji je prekomplikovan!

Šturmovik je i ovaj put uspeo da ubije jedan tenk i neke je bejlovao.

Kada su mi došle rezerve uspeo sam sa svojim T-34 da dođem Panterima sa boka i da ih tako uništim. Uništio sam do kraja puno vodova pa su Borisovi tenkovi pali moral i rezultat je bio 6:1 za mene. Njegova osnovna greška bila je što je CinC držao daleko od ostalih vodova pa nije mogao da im daje reroll.

U četvrtoj partiji igrao sam protiv Čempresa. Jako sam žurio kući pa smo počeli ranije. On je igrao sa mnom kao što tata igra protiv svoga sina, polako i pažljivo mi je sve objašnjavao. Misija je bila Breaktrough, to je ona gde napadaču rezerve dolaze pravo na objektiv. Nažalost, iz ove partije nemam fotografija. U jednom trenutku uspeo sam da dođem do daljeg objektiva sa celim vodom partizana dok sam bliži objektiv čuvao samo sa tri baze specnaza. To nije bilo dovoljno. U poslednjem očajničkom pokušaju, čak sam sklonio partizane sa objektiva da omogućim Šturmoviku bombardovanje. Skoro da je uspelo. Jedan tenk uništen, jedan bejlovan, ali nedovoljno. Nisam izgubio ni jedan vod ali nije ni Čempres pa je 6:1 za njega.


 Pobednici

Pobednike turnira znao sam još u petak pa sam ih lepo fotografisao ispred muzeja vazduhopolovstva. Igrali su odlično i zasluženo su osvojili prva tri mesta. Moji učenici igraju sve bolje i počinju da razmišljaju ispravno: Šta treba da uradim da pobedim u ovoj partiji? Ja još nisam na tom nivou. Dejan je završio na 17. mestu a Danijel na 18. mestu dok sam ja završio na 20. mestu od 22 igrača. Svi moji saigrači bili su veoma korektni. Turnir je bio odlično organizovan, parovi, tereni i misije su brzo određivani i nije bilo nikakvog zastoja.

Sa ovom listom mislim da nisam mogao bolje u prvoj partiji protiv Milana. Uz malo sreće mogao sam da uzmem još jedan mali poen. U drugoj partiji sam mogao da idem na nerešen rezultat ali to ne bi popravilo moje mesto na tabeli. Možda sam mogao odmah da krenem u napad ali za to je trebao otvoren um i sreća sa rezervama. Ipak, teško da sam mogao da pobedim i u ovoj partiji. U trećoj partiji sam pobedio ali je ovde moglo da se završi i drugačije da nisam izđidao Borisa. U četvrtoj partiji mislim da realno nisam imao šanse mada bi neko možda odigrao mnogo bolje od mene i uzeo bar neki mali poen.

Prednost partizanske liste je u njenoj lepoti. Problem partizanske liste je što je conscript. U najboljim okolnostima po mene, protivnik me gađa na 4+ (dug in, gone to ground). Isto tako u assaultu ja pogađam na 5+ sa AT-2 što nije ništa posebno. Topići su mi jako slabi AT 5 i AT 7 i za LW skoro neupotrebljivi. Jedan vod T-34, koji obavezno dolazi iz rezerve (partizansko pravilo) mora kao i svaki ruski vod zbog Hen&Chicks da primi prvi udar od neprijateljskih tenkova ili da gađa na 5+ ili 6 što je nedovoljno. Mislim da je moja lista bila među najlepše obojenim na šta sam ponosam i mnogi su mi odali priznanje na hrabrosti i moralnoj pobedi.

Dule

srijeda, 2. studenoga 2016.

SAGA Vikings



 
 
 
 
 

Lijepo i za sitne novce obojani Vikinzi :). Još nisu bitke vodili niti svoju SAGU ispisali.

nedjelja, 23. listopada 2016.

Povijest kroz filateliju



Poštanske marke sam skupljao kao svaki drugi klinac. Uzme se pismo (kuverta), odguli se marka i stavi se u neku kutiju.
Novi hobi je zanimljiv dok se od svih poznatih ne pokupe pisma i ne skinu se markice.

Nekoliko godina kasnije u školi se pojavi geografija sa obaveznim atlasom svijeta… netko iz razreda je jedan dan donio album sa starim markicama. Sve se lijepo šareni… prevladavaju motivi flore i faune, državnika…
I ja bih ponovo skupljao poštanske marke. Više nisu markice. Tražim pisma i skidam marke u vodi, sušim ih na novinskom papiru, stavljam u jeftini album koji se može kupiti u svakoj knjižari. Još uvijek je to neozbiljan hobi jer se skuplja sve i svašta, marke su poništene, skidane sa kuverti… U album idu čak i marke koji fali jedan dio, marke bez zubaca, oštećene gume… Mijenjamo se prije škole, u školi… ima nas nekoliko koji se bavimo tako važnim hobijem. U albumima prevladavaju marke Jugoslavije, Italije, Austrije i obje Njemačke. Nađe se tu pokoja Američka (USA) ili Ruska (SSSR) marka…
To traje ne nekoliko dana nego par mjeseci. Onda izađe album sa sličicama koje skupljaju svi i album završi u nekoj ladici.

Pauza od nekoliko godina i sada se ovaj hobi zove filatelija. Kupujem ozbiljni album, naručujem katalog poštanskih maraka Azije (Michel). Već idem u srednju školu, ozbiljan sam… džeparac trošim na romane i poštanske marke, malo na izlaske.
Skupljam marke Jugoslavije i Japana. Marke se više ne skidaju sa pisama, kupuju se u pošti ili od lokalnog filatelista po skupim cijenama jer što ja znam da se marka nominalne vrijednosti recimo 10 ne plaća 10 nego 2 ili 3. Ja ih plaćam puno i sretan sam što ih uopće mogu kupiti na taj način. Godinama je ova zbirka sve veća. Proučavam u katalogu marke Kine, Vijetnama, Koreje…
Dolazi 1991. godina i prokleti rat. Bježim u Zagreb, marke nekako spašavam… ostalo je uništeno. Filatelija u Zagrebu je nešto skroz drugo. Novca nemam međutim uspijevam nekako kupiti katalog poštanskih maraka Jugoslavije koji je u boji. Iako počinje fakultet, taj katalog mi je mjesecima najčitanija knjiga. Republika Hrvatska izdaje svoje marke pa sada njih skupljam. Svake nedjelje odlazim u filatelistički klub gdje upoznajem puno iskusnije filateliste. Radi nikakve financijske situacije kupujem malo. Uglavnom gledam i maštam kako bi to bilo lijepo imati.
 
Prodajem cijeli komplet Japana za tadašnjih 100DM i za te novce kupujem neke lijepe serije sa ratnim motivima. Proširuje se područje skupljanja… ulijeće nekakva lova pa kupujem prve marke Slovenije, BiH, Herceg Bosne, Makedonije, Jugoslavije (izdanja 1992. i 1993. godine).
S vremenom se zbirka pomalo širi. Nešto kupujem i drugdje prodajem zahvaljujući dobrom poznavanju cijena na tržištu. To traje do 1995. godine i nakon stoga hobi pada u zaborav. Što reći, dolaze tulumi i pivo, utakmice, djevojke :). Polako se vraćam na povijest, znači na puno čitanja uz pokoju složenu maketu…

Prošlo je skoro 15 godina, albume pogledam tek kada brišem prašinu sa knjiga, časopisa…
Stariji klinac raste i kreće u školu, lista albume i polako se uključuje u hobi. Manji klinac također želi skupljati marke. Dogovorili smo se da svaki mjesec preko eBaya kupimo po jednu seriju i tako zajedno učimo države svijeta, gdje su na zemljopisnoj karti, koji je glavni grad i slično.
Dok klinci uglavnom uzimaju serije na životinje ja biram one sa ratnim motivima.

Pokušat ću vam kroz nekoliko pojedinačnih maraka ili cijelih serija dočarati svu ljepotu filatelije. Bilo je teško odabrati samo nekoliko maraka.
Kako je tekst za prilog napisan još prije nekoliko tjedana, danas sam napokon dočekao malo sunca za fotkanje. Fotografije su napravljene (kao i uvijek do sada) savršene ;)