Vršac 2016

Vršac 2016

ponedjeljak, 22. kolovoza 2016.

Još malo terena pred turnir u Vršcu...



Jako se radujem što organizujem turnir u Vršcu. Sve je skoro spremno, samo još igrači da se pojave. Koristim još koji dan da napravim nešto terena. U jednom naletu inspiracije napravio sam ove srušene kuće i šatore za dva dana.
Voleo bih da napravim jedan teren da podseća na razrušeni Staljingrad. Fale mi neki kultni objekti kao što su  fontana, fabrika trakora, železnička stanica ali... Treba nešto da ostavim i za neki naredni turnir...
Za ideje najviše sam koristio BF članak sa sledećeg linka

http://www.flamesofwar.com/Default.aspx?tabid=110&art_id=241&kb_cat_id=24


SRUŠENE BARAKE
Ono što sam ovaj put napravio su srušene radničke barake. Meni je to najtužniji mogući teren. Pošto su barake bile od drveta, posle bombardovanja su potpuno izgorele i od njih su ostali samo dimnjaci. Svojim izgledom Nemce su podsećale na grobove sa nadgrobnim spomenicima pa su ih tako i zvali.

Slika grobovi 1

Ja sam za izradu koristio pravougaonike od špera i nekakve štapiće koji podsećaju na štapiće za sladoled samo su mnogo tanji. Uz to i malo kamenčića, lepak za drvo, neki specijalni posip (miriše kao đon od patika ili ona gumena staza za trčanje) a za dimnjak sam koristio dršku od četkice za zube.

Slika grobovi 2

Prvo sam po ivicama lepio štapiće lepkom za drvo. Lomio sam ih namerno nepravilno, lepio lepkom za drvo. Ovaj put nisam čekao da se suši sloj po sloj nego sam odmah sve lepio.Ostavio sam praznine na mestu gde će doći dimnjak i gde su bila vrata. Uz ivice sam posuo malo sitnog peska koji asocira na pepeo.




slika grobovi 3

Sledeća stvar bila je da pomoću green stuff-a i super lepka nalepim drške četkice za zube. Od dve četkice dobio sam četiri dimnjaka.


slika grobovi 4

Na kraju je ostalo da se sve oboji. Dimnjacima sam ucrtao ciglice a drvene delove modela prešao sam sa agrax earthshade-om. Negde sam prešao dva puta. Dodao sam još poneku letvu od šibica. Oko dimnjaka sam zatim stavio posip. Krajnjim rezultatom sam dosta zadovoljan. U jednu kućicu staje 4 srednja postolja pešadije. Tu je pešadija u zaklonu.


 

 slika grobovi 5 i 6

ŠATORI
Druga vrsta terena koji mi fali je pustinjski teren. Da bih ga malo obogatio smislio sam da napravim par šatora. Kod šatora je posao bio još jednostavniji. U pitanju su šatori koji se dobijaju uz razne kineske igračke. Ja sam na internetu kupio tri komada za 1 evro.

slika šatori 1

Zalepio sam ih na postolje od balze. Zatim sam celo postolje premazao lepkom za drvo i posuo peskom. Na dva mesta sam stavio figurice poginulih vojnika i poneki kamenčić. Napravio sam od žice i green stuff-a nekakvu zastavu. Na kraju sam sve obojio. Šatore sam dosta senčio i drajbrašovao sve svetlijom sivom bojom. U poslednje vreme to mi baš ide od ruke. Zastava je ispala nekakva mešavine nemačke i norveške zastave ali pošto je u pitanju teren to nije toliko ni bitno. Na kraju sam zalepio poneki žbun. Pesak nisam bojio i mislim da sam dobro uradio.



slika šatori 2 i šatori 3

Dule

srijeda, 10. kolovoza 2016.

My Cossacks (by Dan Minculescu)




So, ETC finally over, home at last.

After traumatic car troubles (in which we were pushing a 4x4 on the highway emergency track at 01:00 am in the middle of rural Greece) and a miserable first day of singles (one narrow win and two depressing losses), the team tournament went surprisingly well, with 5 wins out of 6 for my fearless Cossacks.

I lost 1-6 to Poland's Michal Jozwiak of Sexy Sixes fame (playing Soviet Tanks), and was able to pick up a trick or two from the Polish cavalry players that were of very good use later.

In the second game, I defeated Nemanja Kacavenda of Serbia (playing Italian Bersaglieri) 4-3 after a very hard fought game in which he pushed me to the very limit.

The third game was easier, against Ahmet Ilpars of Turkey (playing US Mechanized). He was not very experienced (just like we were at our first international tournament), so I could allow myself a tempo which saw a comfortable win with a minimum of stress, 5-2.

The fourth game was the hardest and the most taxing, against Maurus Markwalder of Switzerland, playing British Indian Infantry. The game was very open and we had both very good opportunities to secure the win, but a good roll on a skill check saw my mounted Cossacks deny him the objective, while my KVs secured mine, giving me a very hard fought 4-3 win.

The fifth game saw me pitted against Dave Madigan of New Zeeland, playing German Tanks, and I was all over him in the first round, but some bad dice denied me the chance of a successful charge on his tanks and he managed to hold on the objective. As my attack stalled and hope faded, Lady Fortuna chose to smile on me and the pressure got to Dave who moved his troops off the objective by mistake, thus allowing me to grab the win. No bragging rights about this one, and I truly feel for him, but the point was secured and a 6-1 win.

The last game I played was against Stephen Hughes of Scotland (playing German Mechanized). He was severely handicapped by the scenario and the troops he could field proved no match for the mad rush of mounted and dismounted Cossacks. A series of savage assaults saw guns and Panthers being destroyed and the rest was just waiting for turn six and claiming the 6-1 victory.

All my opponents were great guys and even if some of the games were stressful and tense, I enjoyed every one of them. Poland went on to win the trophy ahead of the US and England, while we placed 17th (out of 22). A fair placing, but one still has the feeling that a better place was definitely in for us, had we been more ruthless. We learned a lot however, both tactically and strategically (I was sadly not very good with the pairings and even if we managed to deny our opponents, I wasn’t able to maximize to our advantage – lessons to be learned here). I want to thank my team mates as well for being supportive and giving their best sometimes under stressful and difficult circumstances.

ETC 2016 is over and now the work begins for 2017. Salamanca is where we aim to impress and hope to break through to become a contender for the Top 10.




Dan Minculescu

nedjelja, 7. kolovoza 2016.

ETC 2016 - just a few collages (with ETC teams, results, ranking ...)




If you send me a few photos, I will make a collage :)


TEAM 01 - Australia

TEAM 02 - Austria

TEAM 03 - Canada

TEAM 04 - Denmark

TEAM 05 - England

TEAM 06 - Germany


TEAM 07 - Greece

TEAM 08 - Ireland

TEAM 09 - Italy

TEAM 10 - New Zealand

TEAM 11 - Poland


 TEAM 12 - Portugal

TEAM 13 - Romania

TEAM 14 - Russia

TEAM 15 - Scotland

TEAM 16 - Serbia

TEAM 17 - South Africa

TEAM 18 - Spain

TEAM 19 - Switzerland

 TEAM 20 - Turkey
 
TEAM 21 - USA



TEAM 22 - Wales



Ranking:


Tom
tomislavborosa@gmail.com

četvrtak, 28. srpnja 2016.

Late War (Singles) Tournament, Vršac (Serbia)




Najava FoW turnira u Vršcu. Sve piše na plakatu i u tekstu malo ispod...

-----------------------------------------------------------
Late War (Singles) Tournament, Vršac (Serbia)

Points: 1750 (LW)
Date: Saturday and Sunday, August 27th and 28th 2016
Max. number of players: 20 (First come, first serve)
Number of games: 4 (2 games will be played on Saturday and 2 on Sunday)

Location:
Hemijsko medicinska škola (Chemical and Medical School)
Sterijina 113
26300 Vršac  Serbia
(Approximately 80km from Belgrade, 10km from Romanian border and 70km from Timisoara).

Entry fee 10 Euros (entry fee includes two meals that will be served on site in breaks between the games).

I am sending invitations to players from Romania, Slovenia, Croatia, Russia, Belarus and Serbia. Off course, all other players (up to the total number of 20) are welcome. All the necessary information about this tournament will be announced at tomsmagazine.blogspot.com

For all the information you can write to me at dusankostic@yandex.ru or you can call me on +381 (0) 64 202 78 19

I speak both Russian and English.
Accommodation for players is organised at Dom učenika Vršac (students' home), for 10 Euros per night (breakfast included). Rooms are made for 4-6 persons, common toilets and showers. The place is situated in the centre of the town, 20m from the Romanian Church. Accommodation can also be found via internet.
 Coffee, tea, soda and water will be served at school during the tournament for free.  Our friends from Romania will be assisted by one of our students who is native Rumanian and speaks both Serbian and Romanian.
If necessary, I can organize transport from Belgrade airport but you have to inform me in advance.

There will be a modest award for the Overall Winner of the tournament and the Best Painted Army.

Rules and Regulations
-First round pairings will be randomly drawn. All of the following rounds will be determined by Swiss system;
- Missions will be selected randomly immediately before each round;
-Each game will have a time limit of 3 hours;
-Army lists must be submitted to dusankostic@yandex.ru by 14th August, all official LW army lists and PDFs are allowed;
- Every tournament entry must include: Player’s full name, an e-mail address, and army list (can be submitted later on, but no later than 14th August);
-The winner of the tournament will be determined by the amount of “big points” (Wins > small points);
-Tiebreakers will be determined by the amount of small points and then the “Favoured opponent“ vote, if necessary.

   Tournament schedule
Friday, august 26th
-We will take a walk around the town centre in the evening and go all together for a dinner

Saturday, august 27th
-Welcome and briefing: 8:00-8:30
-Round 1: 9:00-12:00
-Lunch:  12:00-13:00
-Round 2:  13:00-16:00
-After: Climbing the Vršac Mountains* with a professional guide (The Tower of Vrsac, Red Cross and Mountain Home). Bring some good old shoes and a flashlight! After that we can go together for a dinner.

Sunday, August 28th
-Round 3: 8:00-11:00
-Lunch 11:00-12:00
-Round 4: 12:00-15:00
-Final ceremony 15:00-15:30


*The Vršac Mountains (Serbian: Вршачке планине / Vršačke planine, Romanian: Muntii Varset), are very interesting for their geology, biology and culture. The Gudurica peak (Gudurički vrh), is the highest peak in the Serbian province of Vojvodina, with its 641m above the sea level. The Tower of Vršac (Vršačka kula) - 399m was built in the XV century; the Mesić monastery is from the same period.


All information:
Dušan Kostić
(dusankostic@yandex.ru)
tel: +381 (0)64 202 78 19
(I can also be reached at this number through Viber and WhatsApp)



Play Diplomacy Online


Odigrao i napisao Dule

U davna, pradavna vremena, igrao sam  Diplomatiju sa Dorianom i još 5 drugara na kompjuteru Commodore 64. Bio sam potpuno fasciniran ovom igrom, u mislima sam je igrao danima a kući se nisam odvajao od atlasa. Crtao sam karte, pokušavao da predvidim poteze ostalih igrača u igri. Igranje ove igre pamtim kao jedno predivno iskusvo. Diplomatiju bih uporedio sa šahom. Osnovne premise igre su veoma jednostavne ali za dostizanje majstorskog nivoa potreban je ogroman trud i talenat. Poželeo sam da se ponovo okušam u diplomatiji, ovaj put preko interneta.



Slika Diplomacy pocetak

Na sajtu http://www.playdiplomacy.com/ postoji sve što je potrebno za igru. Igranje je besplatno, tamo se mogu pronaći saigrači, a sam mehanizam igre je izuzetno lep i jednostavan – karta Evrope sa podeljenim provincijama. Dovoljno je mišem izabrati provinciju i naređenje za tu provinciju (vojsku ili flotu) - sve ostalo program radi sam. Treba biti oprezan jer, kao i u stonoj varijanti, kompjuter prihvata besmislene naredbe kao što je recimo MOVE Moscow to Naples. Ovakve naredbe se ne mogu izvršiti nego jedinica Moscow izvršava naredbu Hold.

Odigrao sam jednu partiju Diplomatije na internetu. Trajala je mesec dana i nismo je završili, odnosno završila se kao DRAW. Slučajnim izborom sajta dobio sam da vodim Tursku. Ušao sam u Mentor game  sa mentorom  i još 6 početnika što bih svakom početniku preporučio. Mentor može da se pita za neki uopšteni savet šta uraditi, kako igra funkcioniše i sve vreme nadgleda naše međusobne prepiske. Sam Mentor nije igrač u ovoj igri.

Problem je što se 4 početnika povuklo iz igre kada su stvari krenule loše po njih. Mentor je uspevao da u prvo vreme  nađe zamene za ove igrače. Zamenu su činili iskusniji igrači. Prvo je otišla Austrija, mislim da se radi o nekom momku iz Srbije koji studira u Austriji što je baš neobično. Nekako sam sa njim odmah zaratio... Kada se on povukao iz igre na njegovo mesto je došao iskusan igrač ali to nije bilo tako strašno jer sam se inače naoštrio na Austriju.  Engleska “početnik” je igrala vrlo slabo, mada je pukim slučajem uspela da uđe u St. Petersburg što je bilo vrlo važno za dalji tok partije. Francuska se brzo iskrcala u Englesku. Nemačka je dobro stajala,  okrenuta ka severu i prema Engleskoj sa kojom je izgleda bila sukobljena. Ozbiljan disbalans je nastao kada su u jednom potezu zamenjeni Engleska i Nemačka. Dolaskom novih igrača Engleske i Nemačke koji se sa sajta znaju od ranije oni sklapaju savez, uključuju u to i Franckusku koja se povlači iz Engleske i kreću na Rusiju sa kojom sam ja u savezu, ali i u strahu, jer sam dopustio da ostave flotu u Crnom moru.

Ja sam pokušavao da uspostavim dobre odnose sa Francuskom po liniji “početnika” protiv “veterana” i ne znam da li bi do kraja u tome uspeli. Nemačka mi je poslala jedno pismo čiji mi se ton nikako nije dopao pa sam uzvratio istom merom (ako ne i malo jače). Do kraja sam morao da se izvinjavam Nemačkoj i Mentoru jer sam Nemačku optužio (samo u intimnoj prepisci sa njim, nigde zvanično) da se uortačio sa Engleskom jer tog igrača zna od ranije. Na sajtu je to vrlo ozbiljna optužba pa je on reagovao još jače i bio sam upozoren od strane Mentora da to ne smem ni u privatnoj prepisci da napišem Nemačkoj. Ipak, ostaje činjenica da se tok igre potpuno promenio ulaskom ove dvojica a Francuska je iz meni nerazumljivih razloga napustila Englesku. Naravno, njihovo opravdanje je da je savez Rusije i Turske, takozvani juggernaut, toliko  jak, da svi ostali igrači moraju da obustave svoja neprijateljstva i krenu na ovu dvojicu. Možda to i jeste tako ne znam.

Sa “novom” Austrijom i “starom” Italijom imao sam veoma dobru prepisku ali sam ih u jednom potezu obojicu “izdao” i time je prepiska prestala. U tom trenutku to mi se učinilo kao dobra ideja jer sam u jesen uspeo da u brzom manevru obojici istovremeno preotmem po jedan Supply centar. To mi je omogućilo da sagradim dve nove vojske a oni su morali po jednu da unište. Pri tome, njih dvojica su bili u lošim odnosima jer je u prethodnom potezu Austrija na prevaru uzela Veneciju Italiji pa nisam očekivao nekakvo savezništvo protiv mene.


Slika Kad sam bio mlad

Partija je prekinuta onog trenutka kada je i Rusija poželela da izađe iz igre. To je bio već četvrti igrač početnik. Mentor nije mogao da nađe zamenu, a i kada bi je našao bilo bi već 4 veterana protiv 3 početnika u igri. Jedan potez su predvideli “Civil disorder” za Rusiju što je značilo da sve ruske jedinice imaju naredbu “Hold” pa se relativno lako mogu osvojiti njihove teritorije. Međutim, Francuska i Italija od toga nisu mogle imati koristi, pa sam podržao predlog Francuske da se ide na DRAW iako nisam uopšte stajao loše, imao sam 7 jedinica kao i Nemačka, moćnu flotu i vrlo moguć tešnji savez sa Francuskom (sa Rusijom sa već bio u savezu pre njegovog odlaska iz igre).
Čiitava koncepcija je veoma dobra ali nije bez mana. Mogu da navedem to da je poslednji potez proleteo i da mentor nije pravovremeno i javno obavestio sve igrače o tome šta se dešava. Npr. Francuska i ja smo bili za to da produžimo igru ali da recimo dve godine niko ne dira Rusiju koja se povukla iz igre (ima takav scenario sa Italijom kad se igra u 6 igrača). Ja sam svoj poslednji potez tako odigrao da ne diram u ruske provincije mada sam mogao da idem na Sevastopolj i Rumuniju. Ispalo je da drugi nisu tako postupili, oni koji su moglu jednostavno okupirali ruske provincije.

Slika Diplomatija Kraj Draw

Rečeno nam je da  DRAW ne može da nastupi pre 1905 a onda je ipak brže bolje nastupio 1904. Za nekoliko noćnih časova dok sam spavao  izdešavalo se toliko toga da bih ujutru jednostavno video da je moja igra završena!  Generalno, igra ima puno pauza, potezi traju dugo, barem u igri sa mentorom, a svaki izlazak nekog igrača pretvori se u dvodnevno odlaganje poteza.

Druga vrsta problema su pitanja subjektivne prirode i nisu vezana za ovaj sajt. Ovi problemi postoje  u meni sigurno a vrlo verovatno i u ostalim igračima, koliko god veterani pričali o tome kako “toga kod njih nema”. Ja sam nekako jedva čekao da mi Rusija predloži savez. Mogu i ja da kažem da je savez Rusije i Turske mnogo jaka stvar i da sm zato to prihvatio ali ko me poznaje zna da to nije jedini razlog. Drugo, daleko su mi bili “simpatičniji” početnici kao i ja nego veterani, pa sam po toj liniji tražio saveze što opet nije u redu za mehaniku igre. Želeo sam da preotmem Srbiju od Austrije po svaku cenu. Ovo sam uspeo jer sam bio neverovatno drzak i okolnosti su se sklopile ali moglo je da ispadne sasvim drugačije i to bi me skupo koštalo.

Izlazak igrača iz igre kada im krene loše je ozbiljan problem. Kada su došli “nova” Engleska i “nova” Nemačka to više nije bila ista igra. Istina, možemo i to tumačiti kao pobedu nekih novih na izborima ili državni udar i promenu politike te zemlje. Promena jednog igrača nije strašna međutim promena više igrača je već diskutabilna. 

Igrač koji nema šanse za progres nema ni volje za igru. To se ovaj put desilo sa Italijom koja bi za potez ili dva sigurno nestala sa mape. On je bio bezvoljan i nezainteresovan.
Mislim da ću sada napraviti pauzu od Diplomatije. Koliko god smešno zvučalo, prilično sam iscrpljen jer sam igru doživeo dosta emotivno. Često mi se dešavalo da nalazim glupe izgovore da ostanem budan do posle ponoći (tada se prelazi u sledeću fazu igre i mogu da vidim kako sam napredovao) a onda sam ujutru umoran išao na posao.  Igra je veoma spora ali užasno napeta i mislim da treba da se odmorim neko vreme... 


ponedjeljak, 13. lipnja 2016.

Kolima do Rusije za Dan pobede, maj 2016. (Moskva, Borodino, Minsk, Brest)


SLIKA 01 - T-90 moj omiljeni tenk na paradi

napisao Dule

Ovo putovanje je, u mislima, pripremano nekoliko meseci, ali je na kraju sve ispalo dosta drugačije i verovatno mnogo lepše nego što je iko od nas mogao da zamisli. Nas sedmorica ljudi iz Vršca rešili smo da  prisustvujemo 71. Paradi pobede u Moskvi, 9. maja 2016. godine.
Iz Vršca smo krenuli sa dva automobila 6. maja u 19:30. Do Rusije i nazad prešli smo oko 5300 km. Imali smo puno awantura, a ja ću u ovom kratkom prikazu opisati samo čletiri glavna mesta i događaja koja smo obišli. Put je bio dug, išli smo preko Mađarske, Slovačke i Poljske. Interesantno je da nismo poneli navigaciju (greškom) ali smo ipak uspeli da nađemo sva mesta koja smo želeli da obiđemo i da uvek stignemo na vreme. Puno nam je pomogao jedan naš kamiondžija Sreten, koji nam je doneo sreću, a koga smo slučajno sreli u Poljskoj,  jer nam je objasnio kako da se snađemo u Moskvi i oko nje. Stigli smo u Sergijev Pasad, manastir u kome smo prenoćili posle ravno 50 sati puta. Prvu noć, kroz Mađarsku, nismo spavali jer smo se menjali za volanom, a sledeću noć smo spavali u jednom hostelu na autoputu M1 u blizini Minska.

 SLIKA 02 - Cela ekipa na okupu. Brestka tvrđava. U pozadini T-44 i T-34/85
SLIKA 03 - Za volanom kroz Belorusiju. Inače me je teško naterati da vozim i do Pančeva što je 80 km od Vršca ali ovaj put nisam želeo da se izvlačim jer su već svi bili umorni
 
SLIKA 04 - Naš prvi susret sa Belorusijom. Restoran "Traktir" u Brestu i "izložba" sovjetskih oldtajmera ispred restorana

Ponedeljak 9. maj Moskva, Vojna parada
Ustajemo rano, oko pola 5. Kola smo ostavili parkirana u manastiru gde smo prespavali  jer nam  u Moskvi zbog gužvi ne vrede mnogo. Idemo brzim vozom do Moskve do najbliže stanice metroa (Komsomoljskaja), a odatle do metro stanice Arbatskaja (Kino hudožestvennij teatr). Metro nas oduševljava svojim brzinom i lepotom, nema čekanja, vozovi samo jure. Ove godine Parada je malo promenila maršrutu i posle savetovanja sa Aljošom, mojim prijateljem iz Moskve, rešili smo da tu dočekamo tehniku koja će proći pored nas odmah posle Crvenog trga. Važno nam je da stignemo rano, da zauzmemo mesto što bliže putu. Pošto smo stigli gotovo prvi, stajemo odmah kod ograde u prvi red. Kakva sreća! Mesto je odlično, ostaje nam samo da čekamo tri sata i još malo više...
Čekanje nam ne pada teško. Odmah smo se sprijateljili sa ostalim gledaocima, lepo smo se ispričali o svemu i svačemu pa mi je tri sata proletelo. Mi se grčevito držimo  ograde dok nam dolazi reka ljudi. Već sada možemo reći da je naš pohod u potpunosti ispunio očekivanja.
Prolaze autobusi sa vojnicima koji učestvuju na Paradi, mašemo im i oni mašu nama. Prolaze limuzine kojima se vozi ministar odbrane, znamo da će uskoro krenuti i tenkovi. Konačno dolaze, vičemo „URAAAAAAA, URAAAAAAAAAA, URAAAAAAAAAAAAAAA“. Kakvo oduševljenje! Presrećni smo. Slikamo  mobilnim telefonima, fotoaparatima; u jednom trenutku prestajem sa slikanjem i samo gledam i uživam: Armata, Topolj, T-90, razna vozila na bazi Armate. Kakva divota! Asfalt se trese dok prolazi tehnika, povremeno neko svirne sirenom, a sirena zatrese okolne zgrade. Kakvo oružje, takva i sirena!
Kada se završila Parada krećemo prema Crvenom trgu ali ulice još uvek nisu razblokirane. Sledeći događaj je „Besmertnij polk“ kada Moskovljani izlaze na ulice sa fotografijama svojih predaka koji su učestvovali u Velikom Otadžbinskom ratu. Ljudi svih uzrasta nose fotografije svojih predaka, meni se čini da ih ima milion.  Usput šetamo Tverskom koja je divno ukrašena, narod se raduje, proslavlja praznik.
Uveče smo se popeli iznad jezerceta u Sergijevom Pasadu, jer čekamo vatromet. Širom Rusije uveče je vatromet za Dan pobede. Kakva je to divota, iznad manastira vatromet u trajanju od 12 minuta!  „URAAAAAAA, URAAAAAAAAAA, URAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA“ Gledamo i uživamo.
Tu noć prvi put ležemo i spavamo u normalno vreme, umorni ali presrećni. Ovaj put bili smo tihi, nismo želeli da uznemiravamo komšije i domara. Ostvarili smo cilj svog putovanja, sve ostalo što uspemo da vidimo narednih dana je  šlag na torti.

 SLIKA 05 - Topolj. Gađa bilo koju tačku na planeti. Nuklearne bojeve glave.
 
 SLIKA 06 - Manifestacija "Besmrtni puk"
 
 SLIKA 07 - Jedan "selfi" dok čekamo tenkove
 SLIKA 08, 09 i 10 - Građani Moskve posle manifestacije "Besmrtni puk"
 
SLIKA 09
 
 SLIKA 10
SLIKA 11 - Kolona T-90 Asfalt se treeeeeeese
 
 SLIKA 12 - Kolona novih borbenih vozila pešadije na bazi Armate
SLIKA 13 - Nova samohodna haubica Hrizantema
SLIKA 14 - T-14 Armata. Tenk najnovije generacije, prvi put prikazan na Paradi 2015. godine

Sreda 11. maj Borodino
Posle dva dana u Moskvi krenuli smo kući. Posle pređenih oko 200km od Moskve naišli smo na tablu „Borodino“ i rešili smo da odemo i do mesta gde se odigrala čuvena bitka protiv Napoleona. Bili smo svesni da nam za to treba najmanje dva sata ali prilika je bila jedinstvena. Kada ćemo opet biti u prilici kolima da dođemo u Rusiju? Na putu do muzeja i glavnog spomenika videli smo veliki broj manjih spomenika od kojih svaki ima određeno značenje. Kako je u bici učestvovao, za to vreme, nezamislivo veliki broj vojnika, tako su se pojedinačne manje bitke i čarke vodile na ogromnom prostranstvu od oko 100 km2.
Glavni spomenik deluje impozantno, i samo njega posmatrajući, možemo naučiti puno o toj bici. Napoleon je na Rusiju krenuo sa preko pola miliona vojnika. Svega polovina bili su Francuzi, ostatak su bili Španci, Portugalci, Nemci, Austrijanci, Švajcarci, Poljaci i mnogi drugi, pa se ukupno u Napoleonovoj vojsci govorilo 20 različitih jezika. Napoleon je, kao i uvek do tada, želeo da jednom odlučujućom bitkom dobije rat. Kutuzov je to znao i zbog toga se neprekidno povlačio pružajući samo manji otpor kako bi što više usporio Napoleona. Ipak, kada je Napoleon došao blizu Moskve, ruski car Aleksandar je odlučio da se čast Moskve mora braniti oružjem, iako su već bili spremni da napuste Moskvu. Tako je došlo do čuvene Borodinske bitke, u kojoj su se obe strane borile tako da su zaslužile pobedu. Gubici su bili ogromni na obe strane.  Rusi su odlučili da napuste Moskvu i prepuste je Napoleonu, koji je 2. septembra 1812 ušao u Moskvu. (Ovaj podatak je bitan jer se obično kaže kako je Napoleona zaustavila zima, a 2. septembra nije zima čak ni u Rusiji!). Napoleonova vojska je palila i pljačkala Moskvu mesec dana, posle čega je Napoleon odlučio da se vrati u Pariz. Tek sada ruska vojska, u povoljnijim uslovima za nju, počinje da goni Napoleona preko cele Evrope. Marta meseca 1814. godine ruski car ulazi u Pariz a Nepoleon biva uhapšen.
Muzej je, za ruske pojmove, relativno mali, ali ima veoma lepih eksponata. Sačuvana je kočija Kutuzova. Ima dosta uniformi i naoružanja iz tog vremena koji deluju kao da su dečiji. Toliko su ljudi pre samo 200 godina bili manji nego danas da je to prosto neverovatno. Interesantno je da tada čizme nisu pravljene posebno za levu i desnu nogu, pravljene su čizme koje su vojnici obuvali bilo na desnu bilo na levu nogu. Meni je interesantan uređaj „Sunčani sat sa ružom vetrova koji služi kao kompas“. Voleo bih da znam kako to funkcioniše. Kutija sa hirurškim priborom deluje jezivo, jer dominiraju testera i veliki nož.
Na istom mestu je tokom Drugog svetskog rata bila i čuvena Možajska linija odbrane kod koje se Crvena armija nadala da će zaustaviti prodor fašista prema Moskvi. Od Možajske linije ostali su do danas rovovi i betonske utvrđene tačke. Ni tada Rusi nisu uspeli da zaustave osvajača na tom mestu ali su 4 godine kasnije Crvenoarmejci ušli u Berlin.
Posle Borodina uspeli smo da se relativno lako i brzo vratimo na put za Minsk. U Minsk stižemo kasno uveče. Već na prvi pogled Minsk nam se jako dopao. Pošto su ga fašisti tokom Drugog svetskog rata gotovo u potpunosti porušili, Minsk je sagrađen iznova. To je danas savremen grad sa širokim bulevarima. Posle malo lutanja uspevamo da nađemo jedan hostel ali u njemu ima samo tri mesta mada su nam na recepciji odmah pronašli još mesta u drugom hostelu. Pošto nismo želeli da se razdvajamo, a već je bilo kasno, pitali smo jednog taksistu za pomoć i on nam je savetovao da se parkiramo ispred jednog velikog tržnog centra i tu u kolima prespavamo. U kolima nije bilo baš udobno ali smo bili veoma umorni i kada smo  izuli obuću momentalno  smo čvrsto zaspali.

 SLIKA 15 - Sa glavnog spomenika u Borodinu. Koga je sve vodio Napoleon kod Borodina...
SLIKA 16 - Diorama "Borodinska bitka". Ruski položaji su osvbetljeni zelenim lampicama a francuski plavim. Ima puno figurica koje su sitnije čak i od 1/100...
 
 SLIKA 17 - Čudan uređaj koji mi je privukao pažnju: kompas, ruža vetrova i peščani sat
 
 SLIKA 18 - Ovako ja pamtim Borodino. Centralni spomenik. Vide se i rovovi Možajske linije iz Drugog svetskog rata
SLIKA 19 - Eksponati u Borodinskom muzeju
 
SLIKA 20 - Eksponati u Borodinskom muzeju
 
SLIKA 21 - Borodinski muzej spolja gledan. Vidi se puno topova sa obe strane. Na ruskim topovima otisnuto je "A" kao Aleksandar a na francuskim "N" kao Napoleon
SLIKA 22 - Ruske vojskovođe u Borodinskoj bici. Sa glavnog spomenika u Borodinu

Četvrtak 12. maj Minsk, Vojni muzej
Kada smo se probudili, pokrenuli smo automobile i krenuli u centar Minska. Parkirali smo se u samom centru na svega dvestotinak metara od rezidencije predsednika Republike! Meni je bilo veoma neobično da tu možemo da se parkiramo pa sam čak pitao i policajca da li je dozvoljeno parkiranje. Bilo je dozvoljeno i besplatno što je čak i u Vršcu nezamislivo. Belorusija je veoma uređena i čista zemlja. Minsk mi se jako sviđa i nadam se da ću ga ponovo posetiti. Neko grubo poređenje bilo bi da je Minsk jedan ogroman Novi Sad. Prošetali smo malo po centru,  videli  T-34 kako krasi sam centar grada i Trg republike. Zamolio sam jednu prolaznicu da pozove Mihaila- Mišu  iz beloruske reprezentacije FoW i on je došao za dvadesetak minuta pa nam je u narednih nekoliko sati pokazivao centar Minska. Njegova dobra volja bila je dragocena jer bismo inače samo lutali po centru, nasumično gledali ali ne bi znali u šta gledamo. Na kraju šetnje odveo nas je u vojni muzej koji je apsolutno fantastičan.
Muzej je veoma veliki, savremen i ima veliki broj eksponata. Posebno dramatično je na samom ulazu gde jedan „rani“ T-34 ide na taran sa Pz III. U muzeju postoji velika klasična postavka sa naoružanjem, uniformama i masom materijala za čitanje i uživanje ali i dosta maketa, diroama i interaktivnih priloga. Muzej obavezno treba da vidi svako ko se nađe u Minsku. 

 SLIKA 23 - Jatagan koji je Josip Broz Tito poklonio sovjetskom generalu Parahneviču
 
 SLIKA 24 - Mogu se videti uniforme i odličja mnogih sovjetskih generala
 
 SLIKA 25 - Jako interesantan eksponat. Top sa tenka T-26 skinut i postavljen na točkove da služi kao "pravi top". Napravili su ga beloruski partizani 1941. godine.
 
SLIKA 26 - Omiljena SU-100 (Cat Killer, AT 16, šta reći)
 SLIKA 27 - U Minsku. U pozadini se vidi kupola vojnog muzeja
SLIKA 28 - Miša i ja kod jedne od diorama u muzeju
 
SLIKA 29 - Minsk je prelep grad...
 
SLIKA 30 - Trg republike u Minsku ukrašen je svečarski
 
SLIKA 31 - Miša i ja u šetnji Minskom
 
SLIKA 32 - Još jedna panorama Minska
 
 SLIKA 33 - Taran T-34 na PzIII. Ovaj momenat je prikazan na jednoj kutiji Zvezdine igre "Tenkovske bitke"
 SLIKA 34 - Kao da su ga sada dovezli..
 
 SLIKA 35 - Makete nemačkih aviona. Mislim da su u razmeri 1:4
 
SLIKA 36 - U ruskim muzejima ovo je čest način prikazivanja eksponata. Trodimenzionalna umetnička slika kombinovana sa pravim objektima ispred slike. To je postojalo mnogo pre kompjuterske 3D grafike.

Petak 13. maj Brestka tvrđava
Ali pre nego što smo krenuli kući ostalo je da pogledamo još jednu znamenitost- Brestsku tvrđavu heroja. Brestka tvrđava je prvi objekat koji su napali fašisti tokom Barbarose. Hitler je očekivao da će tvrđava pasti za dva sata. Ona je podvrgnuta masovnom avio i artiljerijskom bombardovanju a zatim su je napali tenkovi i pešadija.
Međutim, poslednji Crvenoarmejac je pao tek posle 32 dana. Ona je ostala simbol nepokolebljive borbe sovjetskog naroda protiv fašizma. Tokom okupacije veliki broj ljudi bio je zatočen i streljan u ovoj tvrđavi koja je služila kao zatvor. Ogroman broj Belorusa je stradao tokom okupacije - preko 2,5 miliona, uglavnom civila. Spomenik i večiti oganj deluju zaista impresivno i meni je veoma drago što smo uspeli i ovo mesto da obiđemo. Tu sam uživo video i tenk T-44 koji ranije nisam imao prilike da vidim. On se u evolotivnom nizu nalazi između T-34, sa kojim deli skoro identičnu kupolu i top, i T-54/T-55 koji su od njega nasledili telo tenka. Malo smo išli okolo jer nismo našli glavni ulaz. Opet je krivica naše skučeno shvatanje prostora. Pri tome smo pokvasili noge ali smo svejedno bili presrećni.

 SLIKA 37 - T-44 nalasledio je kupolu i top sa T-34/85 a hodni deo je nov i kasnije je iskorišćen za T-54/55
 
SLIKA 38 - Spomenik zaštitinicima Brestke tvrđave i moji prijatelji kod večnog ognja
 SLIKA 39 - Spomenik "Žeđ" sa leve strane citadele. Vodovod je stradao još u prvom danu rata i branioci tvrđave, žene, deca i ranjenici ostali su bez vode. Reka je bila pod stalnom vatrom neprijatelja. Branioci su bili izmučeni žeđu
SLIKA 40 - Kasnije tokom rata tvrđava je služila kao tamnica. Za Dan pobede žitelji Minska kače georgijevske lente na prozore ćelija
 
 SLIKA 41 - Izlaz iz kompleksa "Brestka tvrđava"
 
SLIKA 42 - Ukazom Prezidijuma vrhovnog sovjeta SSSR, Brestkoj tvrđavi dodeljeno je počasno zvanje "Tvrđava heroj"



Dva dana kasnije, nas sedmorica okupili smo se u kafani, gde nam je gazda puštao ruske pesme, a na velikom televizoru su se smenjivale slike sa našeg putovanja. Bili smo srećni i setni, zajedno smo proživeli toliko toga za samo nedelju dana.

Time završavam ovaj kratak opis naših avantura.