utorak, 10. siječnja 2017.

Su-25 u razmeri 1/144 napravljen od polimerne gline

Su-25 in scale 1/144 made of Polymer Clay



Rešio sam da napravim vojsku za Tim Druzja (iliti Team Yankee) gde je jedna od bitnih stavki avijacija. I kod Rusa i kod Istočnih Nemaca koristi se Su-25 tako da se svakako isplati imati ga u listi, posebno ako se zna da tenkovi praktično nemaju sejv od napada ovog aviona. Jedini problem je što ih treba imati dosta, a BF modeli su, iako verovatno odlični, dosta skupi. Jeftinija varijanta je Su 25 od Academy ali on se teško nalazi. I tako reših da napravim SU-25 od blata. Od blata 21 veka - polimerne gline.

 
SU25000
Posao nije bio tako težak jer sam uspeo da nabavim jednu maketu od Academija koja će mi sve vreme služiti kao uzor.

 
SU25001
Osnovna stvar je "videti" to što treba da se napravi u komadu gline. Posao mi je bio dodatno olakšan jer na glini originalno postoje "rebarca". Od jednog komada gline mogu da se naprave dva trupa aviona. To je prva prednost ovog postupka jer cena jednog gotovog aviona izađe oko 1 evro što zaista nije mnogo.

 
SU25002
Sečem oblik velikim skalpelom. Od alata drugo nešto nisam ni koristio.

 
 
SU25003 i SU25004
Pošto blok gline nije dovoljno dugačak nastavljam ga tako da dobijem rep aviona i nos aviona. U nastavke ubacujem parče tanke žice da bi model bio čvršći.

 
 
SU25005 i SU25006
Polako oblikujem model da dobijem željeni oblik. Oblikovanje traje 30-45 minuta. Model je spreman za pečenje. Peče se na papiru za pečenje. Proizvođač gline preporučuje temperaturu od 110 stepeni tokom 30 minuta, međutim, meni se u praksi pokazalo da je bolje oko 120-125 ali tako da se povremeno uključuje i isključuje rerna. Kod poslednjeg isključivanja ostavio sam model celu noć u rerni.
Ono što sam dobio me je dosta iznenadilo. Glina je promenila boju! Za to postoje dva objašnjenja: jedno je da sam glinu prepekao a drugo je da sam kupio belu glinu sa efektom promene boje, što je verovatnije. Sledeći put kupio sam plavu glinu da ne mislim i o tome. Istina, plava glina se nije tako lepo ponašala prilikom vajanja kao ova (d)efektna. Zaključak je da kvalitet polimerne gline nije baš standardan kako bi se očekivalo. Idući put ću možda uzeti jeftiniju a manje mekanu glinu da vidim kako će se ponašati. Pošto su modeli koje radim, manje-više pravilnog oblika, meni više odgovara tvrđa glina koja se "delje" od one mekše koja se vaja. Sa donje strane sam izdubio rupu za magnet. Magnet ću postaviti posle pečenja. Pomoću magneta model ću pričvrstiti za postolje.

 
 
SU25009 i SU25010
Posle pečenja uporedio sam oblike i bio dosta zadovolja. Repni deo aviona se spustio tokom pečenja i na to sam obratio pažnju kod naredna dva modela koje sam prvo stavio na leđa a tek kada se glina stvrdla prebacio i na stomak.

 
 
SU25011 i SU25012
Krila pravim od kartice nosača SIM kartice. Ona je idealna jer je čvrsta a ipak može da se seče makazama. Prvo sam precrtao krilo aviona a zatim ga izrezao. Na krajeve krila zalivam lepak za drvo da dobijem izdignuće kao na originalnoj maketi.

 
 
 
SU25013, SU25014 i SU25015
Krila lepim pomoću super lepka i Green Stuff-a, da bi veza bila čvrsta. Kada se sve osušilo, sutradan, zalivam spojeve lepkom za drvo. Ovo je malo problematičan korak jer taj zaliveni deo ne izgleda lepo i ne može da se ošmirgla ali zato mislim da daje čvrstinu konstrukciji. Generalno, možda je moglo i više da se šmirgla kako bi modeli bili finiji ali sama polimerna glina nije baš pogodna za šmirglanje i još važnije, to mi se nije radilo. Ošmirglao sam malo a nadao sam se da će boja pokriti nesavršenosti modela.

Ono što fali na fotografijama je naoružanje koje sam takođe pravio. Podvesne tačke sam pravio kao i krila od komadića kartice. Za tankove za gorivo sam iskoristio neke bitseve (bombe u 1/72 koje sam prepravio) a saćaste lansere sam pravio sam od matematičkih cevčica i Green Stuffa. Nažalost, ne mogu da pronađem te fotografije. Generalno, mislim da to što sam dodao naoružanje dosta doprinosi boljem izgledu modela.

 
 
 
 
SU25020 do SU25024
Gotove modele bojim kao što je uobičajeno. Prvo crni prajmer u spreju, pa osnovna siva boja u spreju. Rešio sam da avioni imaju neku moderniju maskirnu šemu sa dominatnom sivom bojom a ne klasičnu zeleno/žuto/braon kakvu će imati većina drugih igrača. Dodajem plavu jer mi se sviđa. Lepim nalepnice. To su nalepnice raznih aviončića u raznim razmerama. Crtam kabinu. Gotov avion lakiram mat lakom a kabinu sjajnim lakom.
Veoma sam srećan što sam završio modele, posla je bilo dosta iako se možda tako ne čini. Da sam radio samo ove avione bili bi gotovi za 7-10 dana ali uz njih sam radio još puno toga pa se ovaj posao teglio nekoliko meseci.

Sada jedva čekam da ih isprobam!

Dule

ponedjeljak, 26. prosinca 2016.

Recenzija Warlord Games Woodland Indians



Prije godinu dana engleska firma Warlord Games, koja je poznata po Bolt Action-u i Beyond The Gates of Antares,  ostvarila je povijesno partnerstvo sa Wargames Factory, američkom firmom poznatom po jeftinim plastičnim modelima kineske proizvodnje raznolike tematike, a koja je imala dosta turbulentnu povijest, gdje su se vlasnici izmjenjivali, a rokovi debelo kasnili. No nekih godinu dana prije Warlordove akvizicije, WF je započeo American War Of Independance liniju figura  sa kojima su digli ljestvicu kvalitete plastičnih historical modela, a Woodland Indians su bili jedan od najiščekivanijih setova.
     
Kutija modela


Prvi zapisi o Woodland Indians potiču iz 1540. godine i općeniti je naziv za sve američke urođenike koji su živjeli na sjeveroistoku Sjeverne Amerike i Kanade, na  prostoru bogatom šumama i rijekama. Glavni jezik se zove Algonquian, a najpoznatija plemena su Miami, Lenape, Iroquois, Massachusett,  Powhatan, Abenaki, Shawnee and Pequot, Fox, Sauk, Wampanoag, Delaware, Huron (Wyandot), Mohawk, Mohican and Menominee. Glavne nastambe su im bili wigwami, odnosno birchbark houses (kuće od brezine kore) i longhouses. Sa stajališta historical wargamesa najzanimljiviji su Iroquois Confederacy, koji su bili jedan od odlučujućih faktora u sukobima 17. i 18. stoljeća u Sjevernoj Americi. U 17. stoljeću je serija ratova uglavnom bila između neprijateljski nastrojenih plemena, a koje su oružjem snabdijevali europljani, ponajviše Francuzi, Englezi i Nizozemci, iskorištavajući povijesni animozitet između različith plemena. Ratovi su se uglavnom vodili zbog teritorija i prirodnih resursa, ponajprije dabrovog krzna, pa se ta serija sukoba zove Beaver Wars, a posljedni sukob se zove King Phillip`s War ili First Indian War, koji je bio sukob Indijanaca i Engleza . U 18. stoljeću sukobi su ponovno eskalirali kada su Francuzi i Englezi zaratili u Europi, a u Sj. Americi Francuzima su saveznici bila plemena iz Wabanaki Confederacy, dok su na engleskoj strani bili Iroquois Confederacy, što je na kraju rezultiralo sa tri rata kroz 18. stoljeće.
Kada je počeo American War Of Independance, mnoga plemena su se podijelila  između pobunjenika i Engleza, koji su opet imali Iroquois Confederacy na svojoj strani.

Sadržaj kutije

Warlord Games Woodland Indians box sadrži 24 plastičnih 28 mm modela na 3 sprua i letak za 16 funti, a na raznoraznim retail stranicama se može naći i jeftinije. Letak ne sadržava previše informacija o Indijancima, samo pokazuje primjer složenih i obojanih figura i layout sprua. Svaki sprue sadržava 8 ratnika, 2 u klečećem položaju i 6 u stajaćem položaju i selekciju oružja koje su koristili: noževi, tomahawk, toljage, lukove i fintlock puške, te rapier koji predstavlja oružje zarobljeno od nekog nesretnog doseljenika. Spruovi još sadrže torbice, ekstra ruke, korice sa noževima, rogove za barut i razne dodatke za kosu. Iako piše na letku da se ruke mogu koristiti sa svim tijelima, to ipak nije istina jer neke ruke ne odgovaraju na neka tijela, pa treba biti oprezan kod slaganja da ne ispadne da ratnik nema rame ili mu je jedna ruka duža od druge. Npr. klečećim modelima najbolje pašu ruke za pucanje ili punjenje pušaka, dok za ostale treba malo podešavanja i konvertiranja.  Baze za modele dolaze na spruevima, kockaste 2x2 cm. Detalji su jako dobri na figurama, pogotovo jer su modeli polugoli, pa se jako lijepo vide mišići na torzima i rukama, a mould linija ima jako malo. Anatomija je jako dobra, ali samo dok se pazi na koji model ide koja ruka, inače mogu ispasti nezgrapno ili čudno.  U usporedbi s drugim proizvođačima modeli su malo viši i tanji jer su u true scaleu. Figure se odlično bojaju, nisu previše zahtjevne iako imaju dosta detalja. Iako sam općenito i više nego zadovoljan, ipak postoje neke stvari za koje bih volio da su drugačije riješene. Recimo volio bih da su ruke odrezane pod drugim kutem, pa bi onda mogle se sve sa lakoćom stavljati, dok ovako treba jako paziti da ruka anatomski odgovara tijelu. Isto tako bih volio da su na rezovima gdje idu ruke stavili narukvice ili trakice da se pokrije kada se ruke zalijepe jer neki spojevi ne sjedaju najbolje pa ostane linija koja se poslije vidi kad se boja. Što se tiče dijelova, nemam prigovora, osim što su mogli dodati tobolce i napraviti da klečeći modeli pucaju iz lukova, a ne da se mora puno konvertirati da se dobije taj efekt. Osobno bih također više volio da su torbice i kosa stavljene na modele umjesto da se lijepe posebno, ali što je tu je.


Detalji sa sprua

Iako su modeli predviđeni za Black Powder, odnosno za American War Of Independance,  mogu se koristit i za ranije sukobe, čak i za Beaver Wars i sukobe s doseljenicima. Europski doseljenici su koristili pike and shotte taktike i bili su naoružani s matchlock puškama iako su fintlock puške bile korisnije za divljinu Sj. Amerike, a koje su Indijanci jako cijenili i stalno tražili u trgovini krznom, tako da puške odgovaraju tom periodu. Mogu se koristiti i za predkolumbovska plemena, za npr. Skrealinge. Ja sam ih na taj način iskoristio za Skrealing Warband za SAGU, samo im nisam stavljao puške i sva metalna oružja sam obojao u kamen jer predkolumbovski Indijanci nisu koristili metal.



Usporedba veličine (s lijeva na desno): Warlord Games Pike&Shotte Musketeer, Mantic Dwarf, Gripping Beast Viking, Wargames Factory Woodland Indian, Games Workshop Bretonnia Man At Arms, Foundry Valkyra, Warlord Games Storming Party, Gripping Beast Dark Age Warrior, Avatars Of War Dwarf Berserker.

Sve u svemu, jako dobri i jeftini modeli koji se mogu koristiti za bilo koji wargame koji obuhvaća oružane sukobe u Sjevernoj Americi u 17. i 18. stoljeću.


Obojani Woodland Indians warband


ThaneBobo

subota, 17. prosinca 2016.

Šuma za FoW (Noch borovi)




SLIKA 01 - Nekoliko uređenih borova

Opet sam se primio izrade šume. Plan je bio napraviti nekoliko šuma za FoW turnir pod uvjetom da izrada ne traje više od 2 sata, da su šume praktične u igri i da sve ne izgleda loše. Nije bilo vremena naručivati stabla, posipe ili slično tako da sam planirao koristiti Woodland Scenics kosture stabala (kao što sam već radio do sada). U zadnji tren sam dobio nekoliko Noch borića .

Jednostavnije je po slikama opisati što sam radio i koliko je to trajalo.

Od materijala i pribora sam koristio : Noch stabla, četvrtaste baze od styrena, nožić, vruće ljepilo… podlogu za šumu, posip…


 
SLIKA 02 – priprema baza za borove. Kako nisam imao kružne baze, odlučio sam se koristiti male četvrtaste baze od styrena. Mislim da sam ih nekom prilikom naručio od Peter Piga. Dimenzija su 3x3 cm debljine 2 mm.
Na bazama sam povukao nožićem dvije linije spajajući suprotne krajeve, približno tražeći centar. Zatim sam istim nožićem to središte lagano probušio (prva baza nije bila probušena pa stablo nije baš stabilno).
Nakon bušenja, kapnuo sam malo vrućeg ljepila i u to sam stavio stablo. Držao sam stablo nekoliko sekundi dok se ljepilo nije stvrdnulo…
Vrijeme pripreme baza i lijepljenje – oko 20 minuta za 15 stabala.


 
SLIKA 03 – baziranje baze. Na podlogu za baze sam koristio Vallejo Grey pumice. Oko stabala sam nanio malo više mase za baziranje.
Vrijeme potrebno za baziranje – oko 20 minuta za 15 baza.

SLIKA 04 – bojanje baza. Smeđa boja iz tube (Reeves Raw Umber), svjetlija smeđa (Goya Oxydbraun). Mislio sam staviti smeđi wash, ali ništa od toga.
Vrijeme potrošeno za bojanje – oko 30 minuta za 15 baza uz dan pauze radi sušenja i nedostatka vremena.

SLIKA 05 – uređenja baza. Nanošenje bijelog ljepila pa na to ide sitni posip (Noch Gras Blumenwiesen)…
Vrijeme potrošeno za uređenje baza – oko 30 minuta za 15 baza.

SLIKA 06 – Šuma sa stablima. Stabla su visine 5,5 do 11,5 cm.

 
SLIKA 07 – Stabla složena kao Tree line. Kako su baze četvrtaste lijepo se spajaju.

Zaključak na kraju:
Šume sam napravio brzo i jednostavno. Stabla sa malim bazama ne izgledaju loše. Što je najvažnije, šume sa stablima su praktične, zauzimaju malo mjesta i izrada nije dugo trajala; materijal za sve oko me koštao jako malo.
Uz malo više truda oko podloge za šumu, rezultat bi bio daleko bolji. Za podlogu sam mogao koristiti šperploču ili MDF, stirodur… bilo što slično.

Borovi su mali i treba ih više biti na svakoj podlozi. Nažalost, nemam ih više…

Usporedivši ovu šumu sa originalnom BF šumom… ne znam, BF šuma je lijepa i košta nekoliko puta više plus poštarina i čekanje danima  (možda tjednima) da dođe. Ovo je jednostavno, brzo… da se sada ne ponavljam.

T.

utorak, 29. studenoga 2016.

FoW turnir u Beogradu (GamesCon 26-27 novembar 2016)




Dugo priželjkivani LW turnir u 1625 poena. Pripreme za ETC, onih koji tamo idu. Planirao sam da ovo bude jedan divan vikend proveden u igranju sa prijateljima. Trebalo je da dođu Tom i Ivan iz Zagreba, čekao sam prijatelje iz Rusije. Sam turnir bio je odličan i bez greške ali mlađa ćerka dobija osip, ja dobijam dijareju i mučninu, verovatno na nervnoj bazi i to mi kvari doživljaj.
Petak je bio rezervisan da Milan i ja sačekamo prijatelje iz Rusije, Aleksandra i Filipa i da se vidimo sa drugovima iz Slovenije: Milčijem, Primožom i Peterom. Sve je ispalo odlično, obišli smo odmah muzej vazduhoplovstva, jer nam je tu kod aerodromske zgrade, slikali se i uživali u eksponatima.
 

Zatim smo požurili do Kalemegdana jer smo hteli pri dnevnom svetlu da pogledamo eksponate tenkova iz Drugog svetskog rata. Tu smo se našli sa Slovencima i onda smo zajedno ušli u Vojni muzej. Postavka je interesantna i sedimo tu do 17 časova do zatvaranja muzeja.

Pošto smo svi gladni rešili smo da odemo do kafanice da jedemo. Večera je ukusna i obilna, slikamo se da pozdravimo Toma. Žao nam je što nije sa nama. Posle toga šetamo da lakše svarimo hranu, odlazimo na neko pivo. Pravo igračko druženje.

Sutradan dolazimo u Halu 2 beogradskog sajma. Vidim da ima jako puno sveta ali sad je prioritet igra, razgledaću u pauzi između partija. Prvu partiju igram protiv Milana.

Polovinu partija u životu sam verovatno odigrao protiv Milana ali šta da se radi. Milan vodi ruske tenkove hrabro i sa umećem. Ja vodim partizane. Lista nije turnirska (ili barem to nije u mojim rukama) ali sam je sa ogromnim zadovoljstvom bojio i želim da igram sa njom. Misija je Surounded, Milan sve svoje vodove stavlja sa jedne strane, samo jedan vod T-34 sa druge.
Ne boji se mog Šturmovika, stavlja tenkove gusto i odmah ulazi u 16 inča.

Nemam čime da ga gađam sem Šturmovikom koji uništava dva tenka i jedan ili dva bejluje. Ipak moji partizani rešeni su da brane svoju rodnu grudu.

U partiji postoji nekoliko blistavih momanata sa moje strane. U jednom trenutku otvaram vatru sa svojim T-34 iz šumice i uništavam dva Milanova T-34 a jednog bejlujem.

Bez obzira na to, Milan u sledećem potezu juriša tenkovima na moje partizane, ja prolazim tenk teror, udaram Milanove tenkove, on baca dve jedinice i uspevam, da zarobim tri tenka, Milan baca za moral i taj vod odlazi sa table. U pravom ratu, moji partizani bi se sada povukli jer su potpuno oslobodili jednu stranu table pa bi otišli na pozicije koje bi im omogućile da nastave borbu u za njih povoljnijim uslovima, u za njih povoljnije vreme, ali ovo je igra i oni moraju da ostanu tu da čuvaju objektive. Ratna sreća se okreće na Milanovu stranu, sada mnogo bolje baca kockice, muči se sa mojim malim topićima ali potez po potez uspeva da ih uništi, tanji moju pešadiju i kreće u juriš. Skoro da sam uspeo da uništim još jedan vod Ba-64 ali Milan sklanja poslednji preostali model iza šume daleko od mene. Pokušao sam nekoliko puta juriš udaljenim vodom partizana na vod SU-100 ali partizani tamo ne uspevaju da udare na 5+ a kasnije ne prolaze Tank Terror. Milan dobija partiju sa 5:2, ja malo zveram uokolo da vidim šta ostali rade.

Posebno mi je drago što su na turniru dva moja bivša učenika Dejan i Danijel, oni igraju sve bolje i bolje. Na kraju turnira završavaju bolje plasirani od mene, što mi je posebno drago. Kada učenici prevaziđu učitelja znači da ih je dobro naučio.

Posle partije malo se muvam po hali 2. Na tri i po sprata ima raznih dešavanja. Uglavno se omladinci igraju na kompjuterima ali ima i karata, stonih igara, svega i svačega.
 
 

Drugu partiju igram protiv Bojana. Misija je Dust Up.

Bojan vodi tenkovsku listu sa tri KT, i ja nekako očekujem da me napada. To se ne dešava jer Bojan igra veoma oprezno pa u nekom trenutku odlučujem da ja napadnem njega. Ili barem da pripretim. Smešno je, jer za napad imam vod conscript pinovane pešadije protiv njegovih KT, AA i pešadije. Posle čujem kako je poenta Dust Up-a sačuvati svoje objektive. Ja sam svoje objektive sačuvao. Ali to u startu vodi nerešenom rezultatu što nije u interesu ni Bojanu ni meni. Na kraju gubim 6:1 jer nisam ubio ni jedan vod. Izgubio sam jer sam pao četni moral. Blistavi trenutak u ovoj partiji bio je sledeći: Svojim T-34 izlazim iz zaklona i uništavam jedan AA, doleću dva Šturmovika rešena da unište KT ali preostali AA uspeva da uništi jednog Šturmovika. Bez obzira na to i na reroll, jedini preostali Šturmovik ubija KT, nažalost to je 2inC pa ne dobijam bod za ovu brilijantnu akciju. Bojan je bio pažljiv saigrač i zasluženo je pobedio.

U ovoj partiji smo propustili da prodiskutujemo detaljno teren. To je dovelo do izvesnih zabuna. Ja sam mislio da se kroz vagone i lokomotivu ne vidi ništa (tako smo dogovorili na početku partije) ali je Nemanja rekao da se kroz voz vidi konsilano i da tako piše u knjizi. Ja to nisam uspeo da nađem. Ovaj voz nije neprijateljska/prijateljska jedinica nego teren, po meni validan kao i kuća npr. Isto tako postavilo se pitanje koliko se vidimo kroz srušenu zgradu na sredini terena. Ovo je još jedan nauk da se mora veoma pažljivo prodiskutovati teren pre početka partije.

U pauzi malo opet razgledam okolinu. Pored nas se igra nekakv istorijski Warhammer (Rimljani i neki drugi?), dok se nekolicina ljudi konstantno maklja mačevima. Tu čak ima i povređenih, priča se o slomljenim prstima a medicinska služba konstantno ih obilazi.
 

Uveče smo opet išli da jedemo i pijemo pivo ali meni zbog dešavanja kod kuće već nije bilo ni do jela ni do pića.

U nedelju se igrala treća partija po misiji Couldron. Dopalo mi se na ovom turniru što nismo igrali isključivo misije sa ETC. U proteklih godinu-dve stalno su se vrtele iste misije što definitivno osiromašuje igru. Couldron igram protiv Borisovih nemačkih tenkova. Po mojoj teoriji u trećoj partiji igrač igra protiv igrača veoma slične veštine. Sada imam šansu da pobedim. Postavljam tri voda pešadije oko crkve. Otac kombata (komesara bataljona) je nekada bio sveštenik u toj crkvi. Postavljam tri voda pešadije i jedan vod malih AT topića 45mm na obod šume.

Borisova taktika je u suštini ispravna. On svim tenkovima kreće na jedan objektiv dok nebelima pinuje pešadiju.


Međutim greši u tome što ide sa tri tenka u assault na tri moja topića. Nemci imaju slab bok i moji topići ih uništavaju ili u defensive fire ili u assaultu. Tu sam izđidao Borisa jer sam AT topovima gađao (assault) u njegove bokove sa ROF 3 a trebalo je samo sa ROF 1. Ovo nismo znali ni on ni ja kako tačno ide, pa smo bacali kockicu da to rešimo kako savetuju u knjizi u takvim situacijama. Tenkove sam uništio i to je bio jezičak koji je vagu pomerio na moju stranu. Poruka Battlefrontu od mene: Ne dirajte ništa u V3 sem assaulta koji je prekomplikovan!

Šturmovik je i ovaj put uspeo da ubije jedan tenk i neke je bejlovao.

Kada su mi došle rezerve uspeo sam sa svojim T-34 da dođem Panterima sa boka i da ih tako uništim. Uništio sam do kraja puno vodova pa su Borisovi tenkovi pali moral i rezultat je bio 6:1 za mene. Njegova osnovna greška bila je što je CinC držao daleko od ostalih vodova pa nije mogao da im daje reroll.

U četvrtoj partiji igrao sam protiv Čempresa. Jako sam žurio kući pa smo počeli ranije. On je igrao sa mnom kao što tata igra protiv svoga sina, polako i pažljivo mi je sve objašnjavao. Misija je bila Breaktrough, to je ona gde napadaču rezerve dolaze pravo na objektiv. Nažalost, iz ove partije nemam fotografija. U jednom trenutku uspeo sam da dođem do daljeg objektiva sa celim vodom partizana dok sam bliži objektiv čuvao samo sa tri baze specnaza. To nije bilo dovoljno. U poslednjem očajničkom pokušaju, čak sam sklonio partizane sa objektiva da omogućim Šturmoviku bombardovanje. Skoro da je uspelo. Jedan tenk uništen, jedan bejlovan, ali nedovoljno. Nisam izgubio ni jedan vod ali nije ni Čempres pa je 6:1 za njega.


 Pobednici

Pobednike turnira znao sam još u petak pa sam ih lepo fotografisao ispred muzeja vazduhopolovstva. Igrali su odlično i zasluženo su osvojili prva tri mesta. Moji učenici igraju sve bolje i počinju da razmišljaju ispravno: Šta treba da uradim da pobedim u ovoj partiji? Ja još nisam na tom nivou. Dejan je završio na 17. mestu a Danijel na 18. mestu dok sam ja završio na 20. mestu od 22 igrača. Svi moji saigrači bili su veoma korektni. Turnir je bio odlično organizovan, parovi, tereni i misije su brzo određivani i nije bilo nikakvog zastoja.

Sa ovom listom mislim da nisam mogao bolje u prvoj partiji protiv Milana. Uz malo sreće mogao sam da uzmem još jedan mali poen. U drugoj partiji sam mogao da idem na nerešen rezultat ali to ne bi popravilo moje mesto na tabeli. Možda sam mogao odmah da krenem u napad ali za to je trebao otvoren um i sreća sa rezervama. Ipak, teško da sam mogao da pobedim i u ovoj partiji. U trećoj partiji sam pobedio ali je ovde moglo da se završi i drugačije da nisam izđidao Borisa. U četvrtoj partiji mislim da realno nisam imao šanse mada bi neko možda odigrao mnogo bolje od mene i uzeo bar neki mali poen.

Prednost partizanske liste je u njenoj lepoti. Problem partizanske liste je što je conscript. U najboljim okolnostima po mene, protivnik me gađa na 4+ (dug in, gone to ground). Isto tako u assaultu ja pogađam na 5+ sa AT-2 što nije ništa posebno. Topići su mi jako slabi AT 5 i AT 7 i za LW skoro neupotrebljivi. Jedan vod T-34, koji obavezno dolazi iz rezerve (partizansko pravilo) mora kao i svaki ruski vod zbog Hen&Chicks da primi prvi udar od neprijateljskih tenkova ili da gađa na 5+ ili 6 što je nedovoljno. Mislim da je moja lista bila među najlepše obojenim na šta sam ponosam i mnogi su mi odali priznanje na hrabrosti i moralnoj pobedi.

Dule