ponedjeljak, 22. lipnja 2020.

Japanese Tiger (28mm, Warlord Games)



Japanski Tigar u društvu nešto manjeg Ha-Go brata... Vjerojatno ga neću koristiti u igri, ali baš sam uživao u bojanju.

--------------------------------------
Sve je krenulo kada sam sasvim slučajno pronašao ovaj crtež. Bez previše istraživanje obojao sam tenk što je moguće sličnije crtežu ispod...
Crtež preuzet od negdje (pojma nemam gdje sam ga vidio i snimio na disk).

--------------------------------------




Posada skupljena... nešto iz blistera sa japanskim tenkistima, nešto iz HQ blistera...

Tenk obojao Tom
--------------------------------------

Tekst pripremio Vlado

Japanski program razvoja tenkova izmedju dva rata, zasnivao se na lakim tenkovima, koji su morali da ispune dva uslova: da budu dovoljno laki da se mogu transportovati brodom i da svojom tezinom i gabaritima mogu da se nesmetano krecu i dejstvuju u uslovima guste vegetacije. Posle bitke na Halkin Golu, Japanci su odustali od ratovanja sa Sovjetskim Savezom, dok su kineski tenkovi koji su bili u upotrebi u to vreme bili inferiorniji po svojim karakteristikama u odnosu na postojece japanske tenkove. Zato je Japan doziveo izuzetno neprijatno iznenadjenje, kada je americka vojska pocela da koristi svoje Stuart i  Sherman tenkove. Pre svega je Sherman svojim oklopom i naoruzanjem bio nepremostiva prepreka za japanske tenkove koji nisu imali nacina da ga uniste. Nesto je moralo da se ucini, ali japanski program razvoja tenkova nikada nije imao visok prioritet u vojsci koja je sve svoje resurse koristila za razvoj avijacije i mornarice.

Tu pocinje prica o japanskom Tigru. Japan je sa Nemackom (i Italijom) cinio sile "osovine". U okviru ovog saveza, cvetala je slobodna trgovina. U pocetku se ova trgovina odvijala brodovima, ali kako je sve vise brodova bivalo unisteno, transport robe se odvijao podmornicama. Kao privremenu meru u resavanju problema americkih tenkova, Japanci su odlucili da od Nemaca kupe jednog Tigra I, jednog Pantera, i dva Pz III (model M i N) tenka, zajedno sa neophodnim planovima kako bi mogli da ih proizvode u Japanu (po nemackoj licenci). Za to su Nemackoj platili 645.000 rajhsmaraka. U cenu je pored tenka, bila ukljucena i licenca za proizvodnju. U cilju obuke i upoznavanja sa tehnikom u Nemacku je poslata japanska delegacija, i tom prilikom je nastala fotografija japanskih vojnika u Tigru. Tokom nekoliko nedelja obuke, Japan je zaista posedovao i koristio Tigar I tenk (doduse ne u vojnim operacijama).

Jedini nacin da se Tigar (i ostali tenkovi) prevezu do Japana, bio je upotrebom specijalne japanske podmornice (nosaca aviona) I-400. Nemci su kupljene tenkove transportovali u Bordo (Francuska) gde su cekali svoj transport. Na zalost, I-400 nikada nije stigao do Evrope.
U medjuvremenu, doslo je do iskrcavanja saveznika u Normandiji, i nemackoj vojsci je bio neophodan svaki operativni tenk, do koga su mogli da dodju. Tako je japanski Tigar zapljenjen (neki izvori navode da je otkupljen nazad, pa cak i iznajmljen od Japana) i izgubljen u ratnim dejstvima 1944.
Tako se i zavrsava ova prica o jedinom Tigar I tenku koji su Japanci posedovali tokom drugog svetskog rata.

Poseta japanske delegacije Nemackoj, i njihova iskustva sa tenkovima koje su kupili, uticali su na razvoj japanskog tenkovskog programa, sto se vidi na dizajnu nekoliko japanskih srednjih tenkova, koji na zalost (ili na srecu) nikada nisu stigli dalje od faze prototipa.

Nema komentara:

Objavi komentar